SVAKODNEVNO POVEĆANJE NOVOZARAŽENIH KOVIDOM 19 U NAŠOJ ZEMLJI, TRAŽI POOŠTRAVANJE MERA BORBE PROTIV KORONA VIRUSA. KAO I UVEK DO SADA KRIZNI ŠTAB I KOVID STRUČNJACI SE NE SLAŽU ŠTA JE NAJPAMETNIJE URADITI. KRIZNI ŠTAB JE PROTIV MERA „ZAKLJUČAVANJA“, A KOVID STRUČNJACI TRAŽE UVOĐENJE KARANTINA, ČAK POLICIJKSOG ČASA. U OČAJANJU, DR KON TRAŽI ZVANIČNU ZABRANU SVIH KONTAKATA!
KOVID 19 BESNI I U DRUGIM ZEMLJAMA KOJE TRAŽE POGODNA REŠENJA DA ZAUSTAVE EPIDEMIJU. I ONI SE KOLEBAJU OKO UVOĐENJA KARANTINA I POLICIJSKOG ČASA IAKO SU SE TE MERE POKAZALE NEEFIKASNIM U PRVOM NALETU KORONA VIRUSA. U FRANCUSKOJ, GDE JE EPIDEMILOŠKA SITUACIJA MNOGO LOŠIJA NEGO KOD NAS VELIKA GRUPA POZNATIH LEKARA SE IZJASNILA PROTIV „ZAKLJUČAVANJA“.
A, EVO ZAŠTO:
Društveni život bio bi raskomadan a demokratija bi se našla u opasnosti. Istina je da zaključavanje (koje se može produžiti i nakon 1. decembra) stvara mnogo više problema nego što ih rešava. Njegov globalni danak nije povezan sa bilo kojim merljivim smanjenjem smrtnosti, dok je njegov glavni vidljivi rezultat pre svega to što stotine hiljada ljudi ostavlja bez posla, a možda sutra i milione ljudi, posebno, očigledno među najugroženijima (poslovi nesigurni, ugovori na određeno vreme, privremeni radnici, ljudi koje plaća služba, sezonski radnici itd.), i da ugrozi nestanak većine malih preduzeća, često porodičnih, osim prehrambenih prodavnica, čija je svakodnevna aktivnost jedini izvor prihoda. Možemo se kladiti da će vrlo velike grupe biti zadovoljne jer će ih verovatno otkupiti sutra. Te mere zatvaranja tada imaju za posledicu prekidanje društvenog života od većine društvenih veza osim porodice. Izvesnim gentrifikovanim načinom života (u doslovnom prevodu: neudoban kao klečanje na kolenma) i mnogi francuzi bili su njime zadovoljni prošlog proleća, svako dete je imalo svoju sobu da živi u svojoj privatnosti, svoj računar da bi ostalo u kontaktu sa školom i svoj pametni telefon sa neograničenim paketom za stalnu razmenu sa svojim prijateljima, roditelji rade na daljinu, izlaze svakodnevno na džoging po ulicama i zelenim površinama, gde bismo ponovo mogli čuti ptice, a obroci im se dostavljaju u domove ako su bili leni da kuvaju ili ih strah od mešanja sa stanovništvom u supermarketu.
Ali koliki je deo stanovništva ovaj svakodnevni život proveo u zatvoru? Ko ne vidi da zatvaranje povećava socijalne nejednakosti, školske neuspehe, nasilje unutar porodice, psihološke poremećaje i odricanje od nege? Ko ne zna da to već izaziva pobune i nerede zbog hrane u drugim zemljama?
Što se tiče demokratije, ona je zapečaćena stalnim vanrednim stanjem i zatvorom. Šta je demokratija bez slobode dolaska i odlaska, susreta i demonstracija? Šta je demokratija tamo gde u hemiciklima parlamentarnih skupština retko ko ostaje? Šta je demokratija u kojoj je pravda paralizovana zbog nedostatka mogućnosti da se čuje? Šta je demokratija u kojoj na kraju postoji samo izvršna vlast? Šta je demokratija u kojoj se sve to nameće strahom i krivicom, čak i cenzurom i optužbama svakoga ko odbije da popusti? Svako će po savesti povući posledice za svoje aktivnosti koje će proizaći iz ovih dramatičnih trenutaka.
Ne pozivamo na revoluciju i ne igramo partizansku politiku. Ali želimo da kažemo da imamo više nego dovoljno razloga da se od nas ne traži da se ponašamo kao stado ovaca, u ime potpuno iskrivljenog principa predostrožnosti i statističkih tumačenja manipulacija. Zahtevamo da okončamo ovu zdravstvenu paniku, da negovateljima damo sredstva za ispunjavanje njihovih javnozdravstvenih misija, da prestanemo da kršimo zakone i pravila ponašanja civilnog društva i da izađemo iz ovog stanja stalne hitnosti i promena naredbi i ponašanja, i da se demokratski izgradi konsenzualna zdravstvena politika.
MI TAKOĐE IMAMO GRUPU LEKARA „UJEDINJENI PROTIV KOVIDA“ I NJIHOV POTPIS I INICIJATIVE, ŠTO JE ZGODNA PRILIKA DA UPOREDITE SA FRANCUSKIM I FORMIRATE SOPSTVENO MIŠLJENJE.
Predvod sa francuskog: dr Petar Paunović
U Rajcu, 2. novembra 2020. godine
Pripremio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/Rajačka naordna škola zdravlja
