Izuzetno zanimljivo predavanje, pod nazivom „Zdravstveni turizam istočne Srbije“, na Fakultetu za menadžment u Zaječaru održao je danas doktor nauka iz oblasti turizma Miodrag Velojić.
Prirodni resursi, banjska mesta, njihove prirodne i društvene karakteristike i promet turista u njima, našle su mesto na današnjem predavanju.
Pred prepunom salom Fakulteta, dr Miodrag Velojić je istakao činjenicu da je istočna Srbije bogata banjama i banjicama u kojima se nalaze lekovite vode i da pojedina od tih mesta imaju dugu banjsku tradiciju. Izvori tople vode oduvek su privlačili ljude, pa su kroz vekove bili posećivani.
U ime Fakulteta prisutne je pozdravio i uvodnu reč dao Mr Nebojša Simeonović.
„Velojić je naš Zaječarac, veliki istraživač Timočke krajine, čovek koji je objavio mnogo radova iz oblasti geografije, najviše o stanovništvu Stare planine, Timoka. Ovo je pristupno predavanje, pa se ovde nalazi i komisija od tri profesora, jer planiramo da dr Velojića izaberemo za docenta Fakulteta za menadzmet“, istakao je Simeonović.
Prisutni učenici, profesori, ali i drugi zainteresovani Zaječarci sa velikom pažnjom pratili su predavanje o zdravstvenom turizmu u istočnoj Srbiji, posebno o njegovim počecima, vezanim za prvi dolazak kneginje Ljubice i njenih sinova Milana i Mihaila, u Brestovačku banju, davne 1834. godine.
Osim o lekovitim vodama i istorijatu Brestovačke banje, koju je redovno posećivao i sam knez Miloš, a zatim članovi dinastije Karađorđević, prisutni su mogli da čuju i interesantne detalje o Gamzigradskoj banji, Sokobanji i brojnim banjicama koje se nalaze širom istočne Srbije – u Nikoličevu, Rgoštu, Jošanici, Krivom Viru, Šarbanovcu, a u kojima se često dešava da, nažalost, topla voda služi samo za pranje veša.
O odnosu banjskog turizma nekada i zdravstvenog turizma danas, govori i podatak iz 1922. godine, što je bilo ravno pre sto godina, koji pokazuje da je te godine banje istočne Srbije, posetilo dva miliona turista.
„Mi danas nismo došli ni do plovine tog broja“, kaže Velojić i dodaje:
„Perspektive i mogućnosi su izuzetno velike, priroda nam je dala to što treba da koristimo, što treba preneti na mlađe generacije, moramo pričati drugima šta mi to sve imamo i koliko je to značajno. Ali, tu treba biti i obazriv, treba da pomognu i drugi, ne vredi samo naša priča. Ponuda banje ne treba da bude vezana samo za mineralne vode, već treba osmisliti i druge sadržaje – wellnes, rekreaciju i ostale, kao što je na primer Međunarodna likovna kolonija u Gamzigradskoj banji…“
Savremeni koncept budućeg razvoja ovih banja mora se bazirati na tržišnoj specijalizaciji, kaže Velojić navodeći primer Sokobanje.
Ističe da programi u banjama moraju biti namenjeni kako bolesnim tako i zdravim osobama i da je, za uspešniji razvoj turizma, izuzetno važno da se prošire postojeće ponude, obogate sadržaji boravka posetilaca i da se stvori čitav niz drugih programa koji mogu privući turiste.
„Samo tako organizovani zdravstveni turizam može doneti i značajnu ekonomsku vrednost svim mestima u kojima se na taj način bude organizovao“, navodi Velojić i dodaje:
„Osim toga, sva banjska mesta moraju doneti i svoje odgovarajuće strategije, kako planiranja turizma, tako i čitavog razvoja i potrebno je da poseduju kako odgovarajuću infrastrukturu i potrebne objekte, tako i odgovarajući stručni i školovani kadar“.
Ne treba dozvoliti da se razvojna šansa koju nudi zdravstveni turizam izgubi, jer samo ona, u uslovima današnjih globalnih turističkih kretanja, može ubrzati razvoj banja i banjskih mesta u istočnoj Srbiji, povećati broj turista u njima i učiniti da ona budu prepoznatnjiva u celokupnom turističkom i privrednom razvoju Srbije, zaključak je sa današnjeg predavanja.