U Zaječaru se od 27. do 30. avgusta održava radionica digitalizacije medija u organizaciji udruženja SKVER MAGAZIN. Cilj je osnažiti mrežu pojedinaca i institucija koje se bave očuvanjem kulturnog i industrijskog nasleđa i promocijom regionalne istorije Timočke krajine. Projekat TIMOK DIGITAL je otpočeo prošle godine kada je i održana prva radionica.
„Fokus nam je na audio video materijalu zato što smo primetili da je to dosta zapostavljeno u institucijma koje se bave digitalizacijom, a naša istorija se tokom poslednjih 70 godina nalazi na raznim trakama filmskim i na VHS. To negde svima nama stoji i propada. Zato i organizujemo ovakve radionice, da se i sami obučimo kako sa tim da radimo, kako se to digitalizuje, da stvorimo i mogućnost da i ljudi iz drugih institucija Timočke krajine koji bi trebalo da se bave digitalizacijom, mogu da dođu i nauče još nešto. Ova oblast je kod nas još u povoju pa smo u pomoć pozvali prijateljice iz Amerike koje se ovim bave dugi niz godina i imaju dosta iskustva. Došle su iz Njujorka, iz Baltimora i Nešvila. One su proše godine ovde bile prvi put i evo sada su opet došle. Dosta su nam pomogle i oko opreme, pre svega oko znanja jer nije samo imati opremu, treba znati sa njom i raditi“, kaže Vesna Madžoski, jedna od organizatorki projekta TIMOK DIGITAL.
Ona dodaje da je digitalizacija mao kompleksnija stvar od skeniranja jer je bitna i obrada tog materija i kako se čuva, jer je, kako je rekla, digitalizovan materija podložan i uništenju.
„Veći deo opreme su nam one donele iz Amerike“, dodaje Madžoski.
Prošogodišnje radionice su pomoge da se stvori neka mreža ljudi koji se u Timočkoj krajini bave ovom oblašću pa su svi ostai u kontaktu, savetuju se i nisu isključeni u budućnosti i neki zajednički projekti.
„Prošle godine smo imali pregled različitih materijala koji se digitalizuje – od papirnatih do fotografija, negativa, slajdova…To su bile neke osnove digitalizacije, a ove godine smo rešili da se malo više fokusiramo na audio, video i film. Mi smo u međuvremenu pokrenuli, u našim prostorijama u Karadžićevoj ulici broj 2 u Zaječaru, „laboratoriju sećanja“ i pozvai sugrađane da nam donose materijale koje su nekad snimali, a snimalo se dosta u Zaječaru, tako da ima dosta tih kućnih videa. Lepo je kad se na snimcima vidi grad od pre 40 godina, odjednom sve ima drugačiji smisao. Snimani su razni događaji koji su se dešavali u Zaječaru, dosta je amaterski snimano. Postoji snimak gostovanja Vere Nikolić, poznate atletičarke, na stadionu, snimci nekih setova, snimci iz diskoteke MZ iz nekadašnjeg Doma omladine, gde vidite neki drugi svet potpuno, mlade ljude kako su se zabavljali tada“, rekla je Madžoski.
Ona je dodala da im cilj nije buđenje neke nostalgije nego neka inspiracija za sada i za ubuduće, jer je to sećanje i na grad u to vreme kao i na ljude koji su ga činili.
Madžoski još kaže da im je prvo iskustvo bio Ivan Jović koji svojom kamerom beleži sve već 60 godina i da su srećni što mogu njemu ali i drugima da pomognu da se to skenira.
Fotografska arhiva raspolaže sa najviše obrađenih slika. Poenta je, kako dodaje sagovornica, da se sve digitalizuje i obradi onako kako treba.
„Iz fabrike Kristaa i KTK imamo preko deset hijada fotografija i negativa. Ponosni smo na malu kolekciju poznatog beogradskog arhitekte Mihajla Mitrovića. Najpoznatiji je po Geneks kulama. Njegovi naslednici su saznali za nas pa su nam dali njegove fotografije, slajdove, negative i fimove. Uglavnom su to porodični filmovi, ali je on puno putovao tako da tu imamo i par hijada slajdova i negativa. Kroz ovaj materijal se vidi njegova inspiracija kad je putovao jer je bio zainteresovan za arhitekturu, za život oko te arhitekture. Dosta toga zanimjivog smo otkrili. Kad smo dobili tu kolekciju hteli smo da vidimo koja je njegova veza sa Zaječarom pa smo otkrili da je on 1958. godine bio arhitekta Urbanističkog plana Zaječara. Tad je radio u Zavodu za urbanizam i značajan je i za Niš, Pirot i druge gradove jer su u to vreme rađeni prvi posleratni urbanistički planovi gradova. U njegovoj kolekciji smo pronaši i fotografije Zaječara iz 1958. godine koje je on napravio, istakla je Madžoski.
Obuku vode tri arhivistkinje. Treneri i koordinatori su Šivon Hejgan, Smitsonovski institut, Vašington, SAD, Mari Lasku, Community Archiving Workshop, Njujork, SAD, Keli Hiks, Community Archiving Workshop, Nešvil, Tenesi, SAD, B.Milenković, Kongresna biblioteka, Vašington, DC, SAD, Vesna Madžoski i Mikica Andrejić, SKVER, Zaječar, Srbija, Ivica Ivanović Photography, Srbija.
Gostujući predavači su i Aleksandra Sekulić, programska direktorka, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Dragan Stojmenović, etnolog i antropolog, bibliotekar, Zavičajno odeljenje, Narodna biblioteka, Bor, Ivan Jović, filmski amater, Zaječar, Madelin Mahon, kulturni ataše, Ambasada SAD u Beogradu, Vukica Stanković, specijalista za odnose sa javnošću, Ambasada SAD u Beogradu, Radiša Cvetković, pomoćnik direktora za prikazivačku i izdavačku delatnost, rukovodilac biblioteke Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, filmovi Ivana Jovića (Zaječar), Filipa Markovinovića (Novi Sad), video Azijanometrije i Stevana Golubovića.
Iz javnih ustanova prisutni su i predstavnici iz Zaječara, Bora, Knjaževca, Negotina, Bojevca…