U Narodnom muzeju u Zaječaru počeli su radovi na renoviranju galerijskog prostora gde će 22. februara biti priređena prva ovogodišnja izložba. Kako je najavljeno, za ovu godinu su planirani mnogobrojni značajni radovi, među kojima je uređenje galerije Radul begovok konaka, kao i prostora oko čardaka, radovi na lokalitetu Feliks Romulijana, a u planu je i realizacija projekta koji podrazumeva kompletnu rekonstrukcuju zgrade Muzeja.
Prema rečima v.d. direktora Muzeja Vujadina Miloševića, pred zaposlenima te ustanove je veoma izazovna godina puna rada i novih projekata.
„Godinu smo počeli sa renoviranjem galerijskog prostora, koji će biti 22. ferbuara gotov kada će biti otvorena prva izložba u ovoj godini. Reč je o izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije“ Etnografskog muzeja u Beogradu, autorke Danije Filipović. Renoviraćemo i galeriju u Radul begovom konaku, potrudićemo se da i sam prostor oko konaka sredimo, kad dozvole vremenski uslovi, verovatno na proleće. Takođe, ove godine ćemo podneti projekat za izradu projektne dokumentacije za potpunu rekontrukciju ove zgrade, pričali smo sa kolegama da napravimo prostore depoa za Muzej, veći galerijski prostor, da se proširimo na dva sprata“, istakao je Milošević na pres konfereniciji.
Podsetio je da je Muzej od UNESK-a dobio dozvolu za otkrivanje i natkrivanje mozaika, što je od velike važnosti za sam lokalitet Feliks Romulijana, jer će posetioci i tokom jeseni i zime uživati u znamenitostima tog značajnog lokaliteta.
U toku su i pripreme za početak turističke sezone na tom lokalitetu, koji je planiran za 1. april, a pregovori uveliko traju o raznim događajima koji će biti organizovani. Dodao je i da je na pragu početak gradnje Vizitorskog centra, koji će promeniti sam tok turizma, ne samo grada Zaječara, već istočne Srbije. I to nije sve.
„Ušli smo sa porodicom Živojina Žike Pavlovića u dogovore, pregovore, pa ćemo u narednih godinu, dve dana napraviti memorijalni centar Živojina Pavlovića, velikog umetnika koji je na ovim prostorima dugo obitavao, u selu Vratarnica, pisao, slikao, snimao filmove. Takođe, ova godine je Evropska godina stakla, pa u saradnji sa Muzejem nauke, tehnike, Muzejem primenjene umetnosti i AIKOMOM, bićemo jedni od organizatora, kada je Srbija u pitanju, Evropske godine stakla. Osim Paraćina i Sombora, mi smo mapirani kao grad koji je bitan za godinu stakla jer je ovde bila nekada Fabrika stakla“, rekao je Milošević.
PRED ZAJEČARCIMA I NJIHOVIM GOSTIMA ZNAČAJNE IZLOŽBE
Istoričar umetnosti Nina Pogarčić, za kraj marta najavila je izložbu o pejzažima, nakon čega će biti priređene i druge izložbe.
Nakon Narodni Muzej Zaječar je 2020. godine realizovao izložbu „Pozdrav iz Zaječaca – putovanje razglednicama kroz vreme“, autorke Nine Pogarčić, istoričara umetnosti i višeg kustosa u zaječarskom Muzeju, a kako je najavljeno, izložba koja izabranim topografskim motivima na razglednicama prikazuju kako je Zaječar tokom nešto više od jednog veka menjao svoj lik, uskoro će ponovo moći da se pogleda.
„Planiramo da izađemo iz galerijskog prostora i da izložbu ponovo organizujemo kako bi je video što veći broj ljudi. Takođe, planirani smo izložbu Jovice Prvulovića, akademskog slikara, koja će imati retrospektivni karakter, a izložba će obuhvatiti dela iz muzejske zbirke ali i ona koja se nalaze u privatnom vlasništvu, u saradnji sa umetnikovom porodicom. Trenutno smo u pregovorima sa Narodnim muzejem u Beogradu gde je u toku izložba „Zenitistima iz celoga sveta – Iz zaostavštine Ljubomira Micića“, autorke Gordane Stanišić, pa se nadamo da ćemo uskoro ugostiti i tu značajnu izložbu“.
Pogarčić je najavila da je priređena i retrospektivna izložba slikara savremenog umetnika Dragoslava Živkovića, čija dela čuva zaječarski Muzej, a koju organizuje Zavičajni muzej u Knjaževcu.
99 ZLATNIKA SA MAGURE
Narodni muzej Zaječar, kako se čulo na konferenciji za novinare, konkurisao je kod Ministarstva kulture za izložbu 99 zlatnika sa Magure. Dr arheologije Maja Živić je, govoreći o arheologiji napomenula da se u Muzeju nadaju da će postavka biti predstavljena početkom septembra, nakon čega se seli u Narodni muzej u Beogradu.
ISTRAŽIVANJE ŠPANSKE GROZNICE SE PRIVODI KRAJU, USKORO I IZLOŽBA „MLADI I LEPI“
Mirniji period tokom trajanja pandemije korona virusa, Muzej je iskoristio za digitalizaciju muzejskih predmeta. Istoričar Jelica Ilić se posvetila istraživanju španske groznice u Timočkoj krajini, a nakon dvogodišnjeg rada rezultate će sumirati ove godine.
„Ja sam prethodne dve godine radila na istraživanju španske groznice u Timočkoj krajini o kojoj se ništa nije znalo, niti pisalo, taj rad planiram da ove godine finiliziram. Takođe, u planu je nekoliko izložbi u saradnji sa Muzejem nauke i tehnike, izložba “Zdravi i lepi”, ali i predstavljanje legata Dobrivoja Radosavljevića Bobija. Takođe, bićemo uključeni u veliku manifestaciju „Muzeji za 10“, rekla je Jelica.
JEDNU OD NAJVEĆIH ETNOLOŠKIH ZBIRKI U SRBIJI ČUVA NARODNI MUZEJ ZAJEČAR
Jednu od najvećih etnoloških zbirki u Srbiji čuva Narodni muzej Zaječar, navodi dr Dejan Krstić, koji kaže da će biti nastavljen rad na daljem očuvanju duhovnog kulturnog nasleđa ovog kraja.
„Izuzetno je raznovrsna zbog našeg etno-kulturnog nasleđa, pa je jako važno da održimo redovnu delatnost, kao što je čuvanje predmeta, dopuna zbirki, terenski rad radi dopune, otkup, digitalizacija, konzervacija, bez toga nema prezentacije. To je veliki posao“, kazao je dr Krstić koji je najavio važne ovogodišnje projekte:
„Sa našim Zaječarcem Bokanom Stankovićem pokrenuli smo mnoge stvari. World music asocijacija Srbije, organizacija koja se bavi muzičkim nasleđem, je uradila jedan Bokanov disk sa publikacijom, a ja sam pisao rad o njemu, pa smo nakon toga ušli u širu realizaciju i radimo jako ozbiljno dva projekta. Jedan je vezan za moje terenske snimke iz budžaka, muzika budžaka, a druga je „Lasovo kao centar okarine“. Tu smo imali veoma opsežna, terenska istraživanja uz Bokanovu pomoć. Takođe, imao sam poziv da na jednom simpoziju u Srpskoj akademiji nauka prezentujem rad koji se odnosi na doprinos Roma narodnoj muzici Srbije“.
Ove godine, u planu je, prema Krstićevim rečima, i izložba muzičkih instrumenata koji su kao zbirka zaokruženi, konzervirani, a nema ih više na terenu.
