U zaječarskom pozorištu sinoć je priređena promocija knjige Ponos Zaječara — Fudbalski klub „Timok“ (1919—2019), autora Miodraga Cekovića, zaječarskog književnika, aforističara, novinara, publiciste i hroničara.
Monografija Miodraga Cekovića, posvećena zaječarskom sportskom velikanu je bogato i sadržajno delo koje je nastajalo poslednjih 50 godina, a koje na specifičan način, kako je to zapazio njegov kolega, novinar Mirko Kovačević, prikazuje istorijsku, sociološku, kulturološku, psihološku i fenomenološku stranu čudesne sportske igre koja je osvojila svet, ali i prepoznatljivu atmosferu u gradu, na stadionu, u klubu, oko igrališta, zaječarskih kafana i svih mesta gde se okupljaju zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu, ispredajući legendarne priče, stvarne i nestvarne, pretvarajući ih u timočke čarolije.
Kako se čulo na promociji, Fudbalski klub Timok je od svog osnivanja 1919. godine do današnjih dana bio i ostao vodeća organizacija u sportskom životu Zaječara i Timočke krajine.
Za vek postojanja i plodnog delovanja može se, s ponosom, reći da je ovaj fudbalski kolektiv vazda bio svetao uzor društva u kome su se uvek negovali sportski duh, viteštvo i drugarstvo, gde su stvarane prave sportske vrednosti i vrline, negovan patriotizam i visoka nacionalna svest. U proteklih sto godina na čelu Timoka stajali su vredni, sposobni i ambiciozni ljudi, ugledni građani i aktivni društveni, javni i sportski radnici i pregaoci koji su svojim nesebičnim radom nastavili svetle tradicije ovog kluba i utkali sebe u nisku njegovih blistavih rezultata.
U minulom veku postojanja i plodnog rada, kako se čulo na promociji, Timok se, prema postignutim rezultatima, svrstao među najbolje fudbalske klubove u Srbiji, a, kao ilustracija, neka posluži informacija (sada, na žalost, ugašenog) Jugoslovenskog sportskog lista „Sport“ da je ovaj popularni zaječarski klub samo u periodu između 1962. i 1979. godne bio daleko najuspešniji srpskoligaš.
Kroz Fudbalski klub Timok je, samo posle Drugog svetskog rata prodefilovalo oko 3.500 ljudi – fudbalera, trenera, članova uprave, lekara, fizioterapeuta, administrativaca, pomoćnog osoblja, kao i sudija, delegata, sponzora, prijatelja kluba…
Pod pretpostavkom da su plavo-beli sa Timoka, samo u poratnom periodu godišnje „imali u nogama“ po šezdesetak utakmica (po 30-35 prvenstvenih i po desetak kup i prijateljskih), ispada da su za 75 posleratnih sezona odigrali više od 4.600 susreta i na terenu proveli preko 410.000 časova. Kako su govornici istakli „podaci za divljenje“.
Inače, pri kraju 1979. godine Timok je, kao jedan od najstarijih klubova u Republici, proslavio 60 godina postojanja i plodnog rada, a povodom ovog značajnog jubileja dodeljena mu je ZLATNA PLAKETA Fudbalskog saveza Srbije.
Pre 12 godina (2009), povodom 10. maja – Dana Zaječara, Timok je, na prigodnoj svečanosti u Gamzigradskoj Banji, dobio izuzetno priznanje „GODIŠNJU NAGRADU GRADA ZAJEČARA“, za izvanredne rezultate u prethodnom periodu.
Iz monografije saznajemo, kako je to primetio recenzent Vladimir Stanković, da su u Zaječaru, u prijateljskim utakmicama, igrali Partizan, Zvezda, OFK Beograd, Radnički Niš, Vardar, Spartak, Čelik…
„Gledali smo Vasovića, Džajića, Skoblara, Boru Milutinovića, Holcera… Milјan Milјanić je prvi put bio u Zaječaru 1956. godine, kao igrač, drugi put je u septembru 1972. godine, kao trener, doveo kompletan šampionski tim Zvezde sa Džajićem na čelu. Utakmica je igrana u čast Momčila Mome Đokića, jednog od trenera Timoka u prvim poratnim godinama“, navodi Stanković i dodaje:
„Da, ako vam se ime čini poznatim, u pravu ste. To je ovaj isti Moma Đokić Gusar, ovekovečen u kultnom filmu i seriji snimlјenim na osnovu moje knjige „Montevideo, Bog te video“. Moma je bio jedan od slavnih „urugvajaca“. Uzgred, Timok je tada pobedio Zvezdu sa 2:1! Kao Jugoslavija-Brazil 1930. godine u Montevideu, sa Đokićem u timu…“
Iz oskudnih, ali jednako dragocenih podataka, saznajemo o životu kluba u periodu od osnivanja pa do 1941. godine. Tek da se zna da lopta u Zaječaru organizovano skakuće čitav vek. Vrednost knjizi daje i obilјe fotografija, većina sa identifikovanim igračima koji su pisali istoriju fudbala u Zaječaru.
Ceković nas manirom pedantnog hroničara, obaveštava i o međunarodnim utakmicama Timoka protiv klubova iz Bugarske, Rumunije, Sovjetskog Saveza, SR Nemačke…
Knjiga je sastavljena iz šest posebnih poglavlja, a najveće je „Timok kroz posleratne prvenstvene okršaje za bodove (Od podsaveza do Prve lige)„. Sportski deo nastavlja se kroz naredna dva – „Specijalisti za Kup“ i „Neiscrpan izvor talenata“, slede „Timokovi kurioziteti“ i „Do trijumfa kroz smeh i šalu“, a kako je to primetio recenzent Andreja Rajković, uvek profesionalac, Ceković knjigu završava esencijom svih monografija – po azbučnom redu sređenim spiskovima svih igrača, trenera, predsednika, (generalnih) sekretara, sportskih direktora, lekara, fizioterapeuta, administrativnih, pomoćnih i ostalih radnika u klubu, čak i sportskih novinara koji su decenijama pratili najomiljeniji sportski kolektiv.
Na promociji, koju je priredio izdavač Istorijski arhiv „Timočka krajina“, u ime Arhiva govorio je Velibor Todorov, direktor ove institucije, ali i nekadašnji igrač FK Timok, predsednik kluba Branimir Đorđević, predstavnik Sportskog saveza Grada Zaječara Nikola Pavlović, recenzenti Vladimir Stanković i Andreja Rajković i autor ove impozantne monografije Miodrag Ceković.
Pesmama koje oslikavaju život u nekadašnjoj lepoj varoši na istoku Srbije, ceo događaj ulepšali su poznati zaječarski muzičari Đole i Denis.
