Zaječarac Bora Dimitrijević je 25 godina radio u zaječarskom Arhivu, gde je 10 godina pored Svete Petrovića, nekada direktora Istorijskog arhiva, učio ,,zanat“. Već tada kao mladi arheolog je bio talentovan. Karijeru je nastavio u Narodnom muzeju Zaječar. U vreme kad je bio direktor ove ustanove Romulijana je stavljena na UNESKOVU listu, što je svakako najznačajniji kulturni događaj u istoriji grada. Šest godina rada na tome je bilo uloženo. Radila je na tome velika ekipa stručnjaka iz Arheološkog instituta, republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja, lokalne zajednice u Zaječaru. Bilo je potrebno dosta administracije, a bilo je potrebno ići unapred i nikako ne odustajati i to je bio posao Bore Dimitrijevića, kao i da mnoge stvari uradi na Romulijani i stavi je u kulturološki kontekst lokalne zajednice.
-Na Romulijani je tada pokrenut, sa Nebojšom Bradićem, i Antika fest, na temu Romilijane svake godine i Likovna kolonija. Mnogi događaji koji su tamo organizovani su stavili Romulijanu u funkciju razvoja lokalnog turizma što se izuzetno ceni, ali i u tom kulturološkom kontekstu. Ono čime sam se naročito bavio bila je kulturna diplomatija. Marija Bogdanović, tadašnja rektorka, je dovela prve ambasadore na Romulijanu i ja sam tada otkrio šta to znači pa sam se time bavio sve do zadnjeg dana svog radnog staža u Muzeju. Romulijana je jedan od lokaliteta u Srbiji koji je obišlo najviše stranih ambasadora, što joj je donelo jako veliku korist, donacije američke, norveške, japanske i drurih ambasada. A kao kruna je projekat koji će, nadam se, ove godine početi, u vrednosti od preko tri miliona evra, a radi se o Centru za posetioce, o Vizitorskom centru. Ali to je lakši deo posla, teži dolazi posle. Kad je Romulijana ušla na UNESKO sakupio sam svoju ekipu i kazao ,,Sad ne valja“, na šta su se svi začudili. Tad sam kazao da nam više niko ništa neće oprostiti jer nas obavezuje UNESKO, kaže Dimitrijević.
PARA IMA SVUDA I ONE ČEKAJU PAMETNE I DOBRE PROJEKTE
Rad u Muzeju je dosta specifičan, sa Radul begovim konakom, u vreme dok je Dimitrijević bio direktor ove ustanove radio je i Pašićev Memorijal, kao i takozvana Turska vodenica gde je bilo ugošćeno dosta ambasadora.
-Sve je bio jedan timski rad, a na vama je da dobro obučite svoje saradnike, od onog na ulazu koji na neki način reprezentuje zemlju pa do najviših. Ovaj prostor na Romullijani je i te kako trebao. Sada vidim da se uopšte ne koristi odmorište ispred Istočne kapiji koje je sagrađeno od para Evropske unije, a koje je bilo predviđeno za mnoge stvari. Nakon mog odlaska u penziju je ukinut i Antika fest koji je kasnije bio oživljen zahvaljujući Vladi Đuričiću direktoru Pozorišta. To nalazište se mora stalno prezentovati. Inače, lepa je stvar kada vam život pruži šansu da radite takav jedan posao i ja to smatram nekog vrstom nekog božjeg dara. Čini mi se da sam nekako u pravo vreme došao u Muzej i na Romulijanu, ali u nadasve teškom vremenu. Kada sam prvi put ušao na Romulijanu tamo je postojala jedna kosa, dve značke i jedan katalog. Danas je Romulijana lokalitet sa najvećim brojem kataloga na stranom jeztiku, a dalje i da ne pričam jer bi to izgledao neskromno, ističe za ,,Timok“ Dimitrijević.
Nakon odlaska u penziju prvih mesec dana je bio savetnik u Muzeju da bi nakon toga iznenada zbog, kako kaže, jednog komentara na Fejsbuku, zbog koga mu je kako kaže drago što je komentarisao, ostao bez tog statusa. To je i bio definitivni rastanak Bore Dimitrijevića sa zaječarskim Narodnim muzejom.
-Uvek govorim da para ima svuda i da one čekaju dobre i pametne projekte. Nije problem u nedostatku para, problem je u nedostatku ideja, u nedostatku kreativnosti i vizije šta je to što hoćete i želite da uradite. Pošto sam se kao arheolog tokom svog radnog veka bavio istorijom bilo je sasvim normalno da u tom pravcu i nastavim i aplicirao sam kod američke ambasade sa oko 125 projekata 2017. godine. Jedan projekat se zvao ,,Kulturni i diplomatski odnosi Srbija SAD 1918-2018“. Projekat je bio odobren i realizovan cele 2018. godine. Pripremio sam izložbu i pauer point prezentaciju. Te godine obišao sam više gradova sa svojom izložbom nego što je to tada uradila tada cela zaječarska kultura u kojoj je sedelo mnogo plaćenih radnika. Izložba je organizovana u 15 gradova, od Beograda, Novog Sada, Niša, do Leskovca i drugih gradova. Prioritet je bio da otvaranje izložbe bude u Zaječaru, u Istorijskom arhivu Timočka krajina. Kada me je tadašnji ambasador Kajls Skat upitao zašto u Zaječaru kad svi vole Beograd ja sam kazao da sam iz Zaječara i da želim da izložba bude prvo u gradu koji volim, pa je izložba obišla prvo istočnu Srbiju, a potom i celu Srbiju, dodaje Dimitrijević.
Ovaj projekat je bio jako uspešan i proglašen za jedan od najboljih u toj godini i Bori je ponuđeno na osnovu iskustava da nastavi projekat.
-Tada sam osmislio predavanja, jer sam tokom tih 15 izložbi i razgovora sa mladim ljudima uvideo da je svet u kome oni danas žive svet mnogih fejk vesti, lažnih vesti, lažnih profila, lažnih objava, dosta dezinformacija i mladi su mnogo podložni tome. Tada sam sa ambasadom produžio projekat i u 12 gradova, u 12 škola držao sam isto predavanje ali sa naglaskom Istorija kroz informativa sredstva. Decu sam upozoravao na neke vrlo upečatljive primere, jer istorija se piše na osnovu dokumenata, a ne na osnovu objava na Fejsbuku. Naveo sam im za to jedan primer. Amerikaci su nas posle Drugog svetskog rata 10 godina procenjivali. I te 1956. godine je američki državni sekretar došao u posetu Jugoslaviji, na Brionima. Tito je bio nenadmašan organizator i u pola razgovora on je državnom sekretaru Dalsu predložio da se provozaju čamcem što je i prihvaćeno. Tito je sat i po proveo na pučini sa njim. Šta su oni razgovarali ni dan danas niko ne zna. Ali, vi danas imate priču da Tito nije znao engleski i ta se priča plasira i deci. A pitao sam ih, ako Tito nije znao engleski šta je radio sat i po na otvorenoj pučini sa američkim državnim sekretarom. Čak je i oko Pašića, koji je istorijski dokazano jedan od najveća tri srpska državnika, pored Ilije Garašanina i Jovana Ristića, bilo dosta neistina. Istoričari imaju grdnih problema sa takozvanim Fejsbuk istoričarima, ispričao nam je Bora.
Bora i pored toga što je u penziji neumorno radi. Odbornik je u Skupštini Grada Zaječara, njegov rad prepoznalo je i ministarstvo pa je postao član Komisije za nematerijalnu kulturnu baštinu, a nakon toga je postao i predsednik ove komisije. Ovih dana iz štampe je izašla nova knjiga o Pašiću, u izdanju zaječarskog Istorijskog arhiva. Autori su pored Bore Dimitrijevića i mladi istoričar Nikola Milutinović iz Arhiva i Velibor Todorov, direktor Arhiva. O ovoj knjizi više u narednoj priči, a kakvi su Borini planovi za budućnost?
-Pisanje novih brojnih projekata i njihova kasnija realizacija, dodaje Dimitrijević.
NJEGOVA KARIJERA IŠLA JE UZLAZNOM LINIJOM
Bora Dimitrijević rođen je u Zaječaru, gde je i završio osnovnu školu. Godine 1968. završio je Gimnaziju nakon čega je upisao Filozofski fakultet u Beogradu. Na grupi za arheologiju, na kojoj je diplomirao 1973. godine. U Istorijskom arhivu radio je od 1976, do 2001. godine. Za direktora Arhiva imenovan je 1990. godine. Funkciju direktora Narodnog muzeja u Zaječaru obavljao je od 2001. godine, kada je počeo da rukovodi radom muzeja i arheološkim lokalitetom Feliks Romulijana, koordinara radom Radul begovog konaka i stručnim delom Zadužbine Nikola Pašić u Zaječaru. Rukovodi poslovima zaštite arhivske građe za opštine Zaječar, Knjaževac i Boljevac. Utemeljivač Zadužbine Nikola Pašić. Radio je na rukovođenju procesa izrade prostornog plana područja specijalne namene pod zaštitom UNESKO – carska palata Romulijana (2004). Bio je koordinator za istočnu Srbiju pri izradi Nacionalne strategije razvoja turizma Republike Srbije. Sarađivao je na izradi Master plana „Put rimskih careva” (2007), sa Ekonomskim fakultetom iz Beograda. Ekspert za arheologiju na projektu Cultural and Natural Heritage South East Europe – IRPP/SAHH (2003 – 2005.) U određenim periodima radio je i kao predavač. U svojoj dosadašnjoj opsežnoj karijeri sarađivao je sa državama i ambasadama – Ambasada Kanade u Beogradu, Ambasada SR Nemačke u Beogradu, Vlada SR Nemačke, Ambasada Japana u Beogradu, Vlada Italije, Vlada Japana, Ministarstvo spoljnih poslova Italije, Ambasada Italije u Beogradu, Ministarstvo kulture Italije, ali i sa brojnim institucijama – Italijanski institut za kulturu, Francuski kulturni centar u Beogradu, Austrijski kulturni forum, Britanski savet i Gete institut. Član više domaćih i stranih naučnih i stručnih organizacija. Objavio je naučni rad iz oblasti nacionalne istorije 19. i 20. veka, kao i lokalne istorije u više objavljenih knjiga i stručnih radova. Ekspertski rad na poslovima za nominaciju arheološkog nalazišta Romulijana za UNESKO, rukovođenje procesom pripreme tehničke dokumentacije i elaborata za nominaciju sa ekspertima iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i Ministarstva kulture RS. Autor je više knjiga i publikacija kao i značajnih autorskih projekata. Dobitnik je više nagrada, pored ostalih i najvišeg nacionalnog priznanja u turizmu Srbije. Turistička organizacija Srbije je organizovala svečanu dodelu nagrada „Turistički cvet“ i priznanja izuzetnih destinacija Evrope, EDEN Srbija 2015. na kojoj je ova prestižna nagrada za 2015. godinu, u kategoriji „Organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta turističkih usluga“, dodeljena Bori Dimitrijeviću, direktoru Narodnog muzeja u Zaječaru.