U Istorijskom arhivu „Timočka krajina“ u Zaječaru juče je javnosti predstavljen bogat kulturni program posvećen rusko-srpskim odnosima.
U Galeriji Arhiva otvorena je izložba fotografija „Rusija, najlepša zemlja na svetu“, kojom su javnosti predstavljeni radovi finalista i pobednika III Sveruskog foto-konkursa „Najlepša zemlja“, posvećenog predstavljanju prirodnih lepota Rusije. Istovremeno, publici je predstavljena knjiga pod naslovom „Rusko kulturno nasleđe u Srbiji“.
Publikacija predstavlja pregled ruskog nematerijalnog i materijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji, ali i podseća na veliki broj značajnih Rusa koji su svojim raznovrsnim angažovanjem ostavli značajan trag u srpskoj kulturi.
Prisutnoj publici u Galeriji Arhiva obratili su se Velibor Todorov, direktor Istorijskog arhiva, dr Miroljub Milinčić, direktor Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, i dr Miodrag Velojić, geograf.
„Današnji dan je nesvakidašnji zato što prvi put radimo promociju knjige u izdanju Centra rusko geografskog društva. To je jedna novina u našoj aktivnosti. Knjiga je objavljena 21. februara za dan kada je održana sednica Saveta našeg Centra. Pored knjige danas smo predstavili i rusko geografsko društvo, jedno od četiri najstarija društva na svetu. Ono je osnovano davne 1845. godine, društvo koje je osnovano od carske porodice Romanovih, a danas je na čelu društva ujedno i ministar odbrane Ruske federacije Sergej Kožegetović Šojgu. Izložba fotografija je jedna od najznačajnijih aktivnosti ruskog geografskog društva. Ovde su izložene fotografije sa konkursa iz 2018. godine. Za nepunih deset dana dobićemo i fotografije sa konkursa iz 2019. godine pa će biti prilike da naše druženje ovde u Zaječaru nastavimo, kazao je Milinčić.
On je naveo i da saradnja između Rusije i Srbije traje makar od 11. veka.
„Čak je i Vuk Karadžić bio član Ruskog geografskog društva, Pavle Solarić, Jovan Cvijić… I u ovom današnjem vremenu veliki broj ljudi iz Srbije jesu članovi Ruskog geografskog društva. Ovo društvo ima preko 20 hiljada aktivnih članova, ima 86 regionalnih odeljenja, ima dve centralne zgrade ili kancelarije, jedna je istorijska u lenjingradskoj oblasti u Sankt Peterburgu, a druga je novijeg datuma na samom Crvenom trgu u Moskvi. Intenziviranje saradnje između geografa datira negde od 2014. godine kada je potpisan Sporazum o saradnji između dva društva, a 2015. godine to postaje prvi Centar Ruskog geografskog društva van granica Ruske federacije. Prvi Centar nakon Rusije otpočeo je da radi u Srbiji“.
Na jučerašnjoj promociji Velojić je govorio o materijalnoj i nematerijalnoj kulturnoj baštini, o ljudima, Rusima i srpskim prijateljima koji su puno tragova ostavili.
„U knjizi ima puno tragova i o onim ljudima koji su boravili u Zaječaru između dva svetska rata i o tome šta su sve ostavili. Od geografa treba pomenuti jednog našeg velikog Zaječarca profesora u zaječarskoj Gimnaziji Konstantina Čupkova, koji je bio prvi predsednik Podružnice srpsko geografskog društva u Zaječaru. Podružnica je radila više od pola veka i okupljala je puno geografa. U zaječarskoj Gimnaziji je u periodu od 1924. do 30 i neke godine od 28 nastavnika i profesora bilo čak osam do devet Rusa. Skoro trećina Rusa su bili profesori u zaječarskoj Gimnaziji koji su ostavili dosta tragova i predstavili dosta toga publici koja je dolazila u Zaječar. Njihov doprinos je bio velliki za Zaječar i okolinu. Zaječar je 1936. godine bio proglašen za turističku varoš. U Zaječaru i okolini je bilo i dosta lekara Rusa. Nedavno sam došao do podatka da je prva transplantacija organa u medicini urađena upravo u zaječarskoj bolnici i to od doktora Rusa koji je radio ovde u bolnici“, naveo je Velojić.
On je kroz interesantne priče podsetio na još dosta Rusa koji su radili u Zaječaru, a koji su ostavili veliki i dubok trag.
Program je upotpunjen emitovanjem kratkog filma koji je predstavio rad Ruskog geografskog društva.
Izložba „Rusija, najlepša zemlja na svetu“ biće otvorena za posetioce tokom narednih mesec dana. Nakon Zaječara izložba će biti prikazana i u Negotinu.
