U okviru obeležavanja Svetskog dana reanimacije, zaječarska Medicinska škola je juče, u sali Doma kulture u Kotlujevcu, organizovala javni čas, na kojem su prisutni mogli da vide i nauče osnove mere oživljavanja i korišćenja automatskog spoljašnjeg defibrilatora.
Prema rečima doktorke Sanele Radisavljević, specijaliste urgentne medicine zaječarskog Zdravstvenog centra, rana defibrilacija je veoma važna.
„Rana defibrilacija je jako bitna pre svega zbog očuvanja moždane funkcije. U roku od tri minuta, ukoliko ne počnemo sa reanimacijom, doćiće do trajnog oštećenja mozga. Tako da, svako ko se oslobodi straha i krene sa osnovnim merama reanimacije kompresivnog grudnog koša i što pre imamo AED aparat na nekoliko mesta u gradu, to znači da postoji veća verovatnoća za preživljavanjem. Ekipi Hitne pomoći je, u naboljim uslovima, potrebo od 8 do 10 minuta da bi došla, a mozak već u okviru od 3 minuta počinje da gubi svoju funkciju. Rana reanimacija, ne samo što vraća disanje i rad srca, ima veoma bitnu ulogu u očuvanju mozga, da bi čovek posle same reanimacije mogao da se vrati kao jedna zdrava jedinka i nastavi sa normalnim životom„, objasnila je Radisavljević.
Ona je istakla da obično postoji strah kod građana od pristupanja osobi koja je bez svesti i bez disanja.
„Ovim javnim časom upravo smo na neki način pokrenuli priču da se pre svega uvede automatski spoljni defibrilator kao sredstsvo koje postoji svuda u gradu i biva dostupno, i da se ljudi ne plaše da priđu da pomognu jer ne mogu da štete, već mogu da spasu čoveka. Statistika pokazuje da 66 odsto sveukupnih naprasnih srčanih smrti koje zahtevaju ranu reanimaciju imaju očevice, a samo jedna trećina pristupi da pomogne. Kada bismo promenili osnovni pristup i oslobodili se straha, imali bismo veće preživljavanje, a statistika je pokazala da rana reanimacija i rana defibrilacija čak skoro i do 70 procenata povećava verovatnoću preživaljavanja u današnjim uslovima“.
Defibrilacija je deo kardiopulmonalne reanimacije koji podrazumeva isporuku električne energije, preko elektroda plasiranih na grudni koš. Defibrilatori generišu i zatim ispuštaju električnu struju preko dve elektrode. Rezultirajući šok, istovremeno depolarizuje velike delove pretkomora ili komora, čime se prekidaju povratni krugovi i ponavljajuće aritmije. Rana defibrilacija je odavno prihvaćena kao standard jer je ventrikularna fibrilacija (VF) najčešći oblik srčanog zastoja kod vanbolničkih žrtava a preživljavanje je obrnuto srazmerno vremenu izvedene defibrilacije od momenta srčanog zastoja.
U javnom času, u kojem su učestvovale i nastavnice zdravstvene nege Nevena Đorđević i Marina Kovijanić, kao i nastavnica uže stručnih predmeta doktorka Merlina Miljković, učestovala je i publika.
VAŽNOST AUTOMATSKOG SPOLJAŠNJEG DEFIBRILATORA VELIKA, KAO I EDUKACIJA GRAĐANA
Učenici Medicinske škole iz Zaječara, članovi sekcije Prve pomoći u okviru projekta UPSHIEF „Električari srca“ osvojili su novčana sredstva u iznosu od 100.000 dinara. Za ovaj iznos učenici su kupili trenažer spoljašnjeg automatskog defibrilatora i osmislili različite vidove radionica koje su prilagodili različitim uzrasnim kategorijama u cilju obučavanja populacije za rad sa AED-om pri oživljavanju unesrećenih lica. Učenici su kroz projektne aktivnosti obišli sela Veliki Izvor i Zvezdan, gde su radionice pohađali meštani, kao i osnovne škole „Ljubica Radosavljević Nada“ i „Đura Jakšić“, i zaječarsku Gimnaziju.
Završna radionica izvedena je u Medicinskoj školi gde su učenici vršili obuku za svoje nastavnike opšte obrazovnih predmeta. Učenicima su pomoć i podršku u realizaciji projekta pružale Ana Ivić Veljković (ispred Dostignuća mladih u Srbiji) i dr Tanja Đorđijoski i dr Merlina Miljković (ispred Medicinske škole iz Zaječara). Projekat je izveden pod pokroviteljstvom fondacije Dostignuća mladih u Srbiji i UNICEF-a .