Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Materice, veliki praznik posvećen svim ženama.
Ovaj Blagi dan obavezno pada u pretposlednju nedelju pred Božić. Uveče pred Materice, deca pripreme parčiće kanapa ili vunice i krišom ih stavljaju pod jastuk, da ne zaborave sutrašnji praznik. Neki se bude pre majke pa je vezuju pospanu, neki se vrte i traže priliku kad majka ne gleda pa joj zavežu noge. Ona se kao otima, brani i moli da je odreše jer je u velikom poslu i pravi se da ne zna šta se dešava dok joj deca čestitaju praznik, a ona onda deli deci poklone, i na taj način se „dreši“.
Zatim deca odlaze po srodničkim i komšijskim kućama, gde nastavljaju igrariju sa svakom udatom ženom. „Materica“, daje poklončiće za otkup i ostaloj rodbini i prijateljima, koji to zatraže.
Uoči Materica muškarci idu od kuće do kuće noseći meze i rakiju kojim časte žene. Kada bi malo popričali, žene bi im dale određenu količinu duvana u listu. Taj običaj se praktikuje i dan-danas u nekim hercegovačkim selima.
Na materice se i sastaju muškarci i devojke koji planiraju brak.
Nekada se na Materice pevalo:
„Dobro jutro gazdarice,
došle su vam Materice,
Mi smo došli znaš,
da nam nešto daš“.
Majke, a i bake, na ovaj dan spremaju veliki ručak, na kojima se okupljala rodbina, a posle čestitki i ručka često se pleše i peva. Pošto praznik pada u vreme božićnog posta, obavezna je posna hrana.
Simbolika uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
Detinjci, Materice i Oci su praznici dece i porodice.
