Sutra su Duhovske zadušnice, koje po kalendaru Srpske pravoslavne crkve uvek padaju u subotu uoči Silaska Svetog Duha na apostole. Spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle tokom godine.
Ovaj dan pravoslavni hrišćani posvećuju svojim umrlim precima i, prema tradiciji, posećuju grobove, pale sveće i služe pomene.
Vernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili za života.
Osim odlaska na groblje običaj je da se milostinja razdeli prosjacima.
Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu i tim povodom se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Isus Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
U Crkvi se na zadušnice čita molitva za sve umrle u svim vremenima. Pominju se reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz četvrtog veka: „Pomozite pokojnima i pominjite ih“.
Običaj je u narodu da se o zadušnicama, kao i o parastosima, iznose mnoga jela.
Verovanje je, da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga.
Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.
Osim letnjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još zimske ili Mitrovske, zatim prolećne, koje padaju sedmicu pre početka Velikog ili Časnog posta, i Miholjske ili jesenje zadušnice.
Duhovske zadušnice pominju se već od 12. veka.
Po običajnom kalendaru, izlazak na groblja tokom zadušnica smatra se obavezom srodnika. Ako to nije moguće, sveća se može zapaliti i u crkvi. Umesto uobičajenog iznošenja hrane, Crkva poziva na molitvu i darivanje siromašnih, bolesnih i prognanih.
Na grobove treba iznositi prirodno cveće, koga u ovom periodu ima u svim bojama i koloritu, jer je to simbolika puta posutog cvećem koji vodi ka večnom spasenju.