Biljana Đorđević (47) iz Gamzigrada i još četrdesetak žena iz ovog zaječarskog sela pre deset godina udružile su se i okupile u okviru Udruženja žena „Romula“, kako bi očuvale tradiciju i kulturu, ali i kako bi se češće družile i prezentovale svoje umetničko i kulinarsko stvaralaštvo. U međuvremenu, uglavnom zbog obaveza koje nameće život na selu, udruženje se osipalo, ali i nakon decenije vredne „Romule“ izrađuju ručne radove, unikatne predmete, ali i pripremaju stara tradicionalna jela koja predstavljaju pravu rapsodiju mirisa i ukusa. Zbog toga su i višestruko nagrađivane.
Kada je sa samo deset godina uz nesebičnu pomoć svoje majke počela da hekla, a kasnije i plete, štrika, izrađuje unikatne predmete, četrdesetsedmogodišnja Biljana Đorđević iz Gamzigrada, nije ni sanjala da će jednog dana to zapravo biti njena velika ljubav iz koje će nastati, danas već veoma poznato Udruženje žena „Romula“.
„Kao dete, od svoje 10. godine, počela sam da heklam. Sećam se, majka je terala mene i sestru da naučimo tehniku heklanja ali i druge tehnike, i tako bi nam prošao raspust, u heklanju, ali i štrikanju. Posle sam sama počela da radim korpice za 8. mart, od najlonskih kesa, za svoje drugarice i videla sam da mi to zaista ide od ruke. Tako je sve to krenulo“, priseća se Biljana.
Ona je pre desetak godina, došla na ideju da osnuje udruženje koje bi okupilo žene u Gamzigradu, a koje bi sačuvale tradiciju od zaborava, družile se i plasirale svoje proizvode onima koji će prepoznati njihov talenat i trud. U tome je uspela.
„Došla sam na ideju jer mnogo volim ručne radove i posvećena sam tome. U početku, Udruženje je brojalo oko 40 žena, ali kako je vreme prolazilo, jedna po jedna je odustajala zbog obaveza koji život na selu nameće. Danas je nas osam na okupu, sedam žena i jedan muškarac koji nam pomaže, podeljeni u dve grupe. Jedna grupa izrađuje tradicionalne i moderne suvenire, druga sprema tradicionalna jela. Radimo predmete od gline, nakit, gledamo da bude uglavnom od prirodnih materijala, ali moderno. U našoj ponudi imamo tzv. rimski nakit, sami posetioci su nam dali ideju za to, zatim imamo tkani nakit, mislim da smo jedine koje to radimo u Srbiji, a radimo ga na velikom i malom razboju. Imamo heklane priveske, flaše dekorisane dekupaž tehnikom, zatim igračke od konca, svašta nešto imamo, šta god nam padne pod ruku, mi od toga pravimo ukrasne predmete“, priča Biljana.
Kada dođe dan kada se ne radi, Biljani to teško pada. Kaže, ruke same traže da rade.
„Volim sve da izrađujem što imamo u ponudi, ali najviše predmete od perlica. Sada radim uz pomoć lupe, zbog problema sa vidom, ali uprkos tome zaista uživam. Radim sa ljubavlju, ispunjava me to. Poštujem verske praznike, tada ne radim i jedva dočekam dan kada mogu da se latim posla. Non stop su mi na stolu perlice, boje, žice… Ovo znanje sam prenela na svoju ćerku, ali nije baš zainteresovana zbog nedostatka vremena, snajka je pokušala, a ima u svojoj kolekciji i narukvice od teksasa“, dodaje Biljana.
Naša sagovornica, osim što je majka, zajedno sa svojom porodicom bavi se i hraniteljstvom. Ponosna je što ona i njena porodica odgajaju dečaka sa autizmom i što su mu pružili topli dom. Kada završi sve obaveze oko njega, posveti se svom stvaralaštvu koje je smiruje.
„Svi me pitaju odakle strpljenja za izradu ručnih radova, ali jednostavno zavolite to i nađe se slobodno vreme kad nešto volite. Još kada vidite da ti predmeti pronalaze put do kupaca, onda vam je puno srce. Naše predmete ljudi mogu da vide i kupe na raznim manifestacijama, imamo štand na Romulijani i izlažemo radove u Gamzigradskoj banji“.
Zainteresovanih za tradicionalne ručne radove ima, ali ih je, kaže Biljana, sve manje.
„Najčešći kupci sada su deca, kada su ekskurzije. Najviše ih interesuju predmeti od perlica i tkane minđuše. Ima takođe i ljudi koji cene ručne radove ali ih je sve manje“.
ZA PRIPREMU TRADICIONALNIH JELA, ROMULE SU VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANE
Gde god se pojavi ostaje upamćen i drugi deo tima „Romula“. Za pripremu tradicionalnih jela „Romule“ su više od deset puta osvajale prve nagrade na raznim manifestacijama širom Srbije, a nisu izostale ni nagrade za osvojena druga i treća mesta. U njihovim jelima uživale su i razne delegacije, ministri, ambasadori i ostali koji su posetili grad Zaječar i Feliks Romulijanu.
„Ne možemo ni sve nagrade da popamtimo, ali smo osvojile prvo mesto za spremanje gulaša, prvo i treće mesto u spremanju pasulja, prvo mesto u spremanju ajvara i u dekoraciji štanda. Najbolje spremamo gulaš i vlaške palačinke, tako kažu, gde god se pojavimo dobijamo pohvale. Spremamo razne vrste jela, tražen je i čuveni ajmokac, sve vrste jela od kopriva, jagnjeća čorba, sok od koprive. Oni koji probaju naša jela, uglavnom su oduševljeni. To su pravi stari recepti“, kaže Višica Krstić (56), jedna od članica Udruženja „Romule“.
Kako ove vredne žene imaju previša posla u svojim domaćinstvima, jer kako kažu, život na selu nije nimalo lak, priprema hrane i učešće na manifestacijama im dođe kao beg od svakodnevice i pravo uživanje.
„Nama je to zadovoljstvo, družimo se, odmaramo se psihički od svega, na selu ste opterećeni svim i svačim, ovo nas ispunjava. Nameću se razni seoski poslovi, stoka, poljoprivreda, bašte, teško je znate, ali u svemu tome, nađemo vremena za druženje, pripremu hrane, idemo i na ekskurzije. Odvojimo bar jedan dan, ne možemo više zbog obaveza, ali putujemo. Po dogovoru i potrebi se okupljamo, organuzujemo proslavu za nas. Po potrebi radimo i keteringe i to nas posebno ispunjava, kad vam neko ukazuje poverenje i želi baš vašu hranu, nema ništa lepše za nas“, ističe Višica.
Tim „Romule“ je svakako pravi čuvar tradicije i kulture, a takvih je danas sve ređe. Ovi vredni ljudi iz Udruženja „Romula“ rado će se odazvati kad god ih neko pozove i poželi da proba baš njihova jela ili naruči neki unikatni predmet. Kako kažu, imaju brojne ideje, a jedna od njih je da se jednog dana, na rafovima u prodavnicama može naći između ostalog njihov domaći sok od koprive i nane, koji će, kao i sve ono što pripreme, ne sumnjamo, biti specijalitet neodoljivog i ukusa i mirisa.
Žene žive i na selu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.