Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik Svetog Dimitrija Solunskog, u narodu poznat kao Mitrovdan, u znak sećanja na stradanje i smrt ovog svetitelja. Sveti Dimitrije je zaštitnik Soluna, a Rusi ga smatraju zaštitnikom Sibira.
Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku posle Hrista za vreme cara Maksimilijana. Zbog zaštite i nesebične pomoći koju je pružao hrišćanima, hristoborni car Maksimilijan, baci Dimitrija u tamnicu i pošto ne uspe da ga odvrati od vere, naredi da ga vojnici probodu sa devet kopalja. Iz njegovog tela poteče celebno miro, čudesan lek koji izleči mnoge bolesne. U poznija vremena, car Justinijan, požele da premesti mošti ovog svetitelja u Carigrad, ali kad dodirnuše kovčeg odjeknu odlučan glas: „Stanite, ne dirajte!“. Tako zaštitnik grada Soluna, ostade u samom gradu, pa mu mošti i danas obilaze nevoljnici tražeći leka bolestima ili mira svojim nemirima. Kažu da se njegovim čudima broja ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetac. Rusi su uzeli svetog Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira koji je pripojen carskoj Rusiji 1581. godine.
Mnoga su predanja sačuvana o njegovim delima. Po jednom, u ratovima, kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh, jer je uzeo nesretnika koji je trčao za svatovima da urekne mladence. Drugo predanje govori o zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece, i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove. U trećem predanju, pretvorio je babu u zlatnog goluba, kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom. Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića – bogataša. koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi, pa Dimitrije posla hiljadu miševa, koji preko noći uništiše bogataško blago.
Za Mitrovdan i Đurđevdan u narodu kažu da su „glave od kuće“. Tog dana se ne izlazi iz kuće i ne primaju gosti, izuzev onih koji slave. To su ostaci verovanja, iz vremena kada su ovo bili novogodišnji dani.
Verovalo se da uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju.
Sa Mitrovdanom počinje zimski period. Zato su se mnoge službe po selu ugovarale od Đurđevdana do Mitrovdana i obrnuto. Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima ili zidarima, pre Đurđevdana.
U Metohiji, po srpskim kućama pripremaju razna jela ali kuvaju i kukuruz i tikve, peku kolače, pa po mlađima šalju komšijama. Do Mitrovdana se jede sveže spremljeno meso, a od Mitrovdana do Đurđevdana jede se meso koje se suši u toku jeseni.
Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
Prema narodnom verovanju, ako danas pada sneg, snežni prekrivač će se zadržati sve do aprila. Ako je danas oblačno, zima će biti topla, a ako je vedro, prema narodnom verovanju, predstojeća zima biće oštra.
Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari – čuvari stoke.
