Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Rođenje presvete Bogorodice koji se još naziva i Mala Gospojina ili Mala Bogorodica.
Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika, a danas se, veruje narod, završava i period Međudnevice – vremena između dva velika praznika posvećena devici Mariji – Velike i Male Gospojine.
Njeni roditelji dočekaše starost bez dece, te zato behu postiđeni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. Moljaše Gospoda da obraduje njihovu starost i podari im porod. Bog svemogući i svevideći obradova ih beskrajnom radošću, koja prevaziđe daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove.
Deva Marija koja je nastala kao plod molitvi odvedena je u hram kad je imala tri godine. Sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg. Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
Mala Gospijina se u Srbiji smatra velikim narodnim praznikom. Smatra se da se od danas više ne ide u šume, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu. Još jedno narodno verovanje kaže da kada je na Malu Gospojinu vedro, i jesen će biti vedra, a i da zima neće biti mnogo jaka. Uz to, jesenje svadbe u Srbiji su od drevnih vremena počinjale upravo od današnjeg dana. Na ovaj dan održavaju se i mnogobrojni vašari, od kojih je najpoznatiji negotinski, koji ima dugu tradiciju i traje više od 150 godina.
Čak iako ne slavite i ne idete u goste, veruje se da na današnji dan, u čast Bogorodice i veselja koje je njeno rođenje donelo, svi treba da budu lepo obučeni i doterani. Tako će do sledeće Gospojine njihovi domovi bili čisti i puni vedrine.
