NEDELJA OBELEŽAVANJA SEDAM I PO DECENIJA POSTOJANJA I RADA ISTORIJSKOG ARHIVA ,,TIMOČKA KRAJINA“ ZAJEČAR
Povodom obeležavanja sedam i po decenija od utemeljenja Istorijskog arhiva Zaječar, ove nedelje organizuje se niz događaja. U okviru svečanosti, predstavljena je knjiga ,,Zaječarski bastioni“ u izdanju Istorijskog arhiva ,,Timočka krajina“, autora Nikole Milutinovića, Bore Dimitrijevića i Velibora Todorova.
Zaječarski bastioni sve više bude interesovanje javnosti. Istorija ovih vojnih objekata dosad je obrađivana uglavnom u lokalnoj publicistici.
Prve zapise o ovoj temi objavio je Stevan Veljković, dugogodišnji upravnik Matične biblioteke ,,Svetozar Marković“ u Zaječaru, kulturni poslenik i hroničar lokalne istorije.
Kako je istorija ovih utvrđenja dosad bila obrađivana uglavnom u radovima manjeg obima ili usputno, javila se ideja o mogućnosti iscrpnije obrade ove teme na osnovu novopronađene arhivske građe različite provenijencije. I knjiga je ugledala svetlost dana.
Jedan od autora knjige i direktor zaječarskog Arhiva Velibor Todorov je istakao da je ova knjiga jedna od kapitalnijih dela koje su izdali u prethodnih 15-tak godina.
-Imamo mi dosta toga što dosad nismo objavili, a tiče se istorije Timočke krajine tako da, posle Colovića, posle Pašića, Genčića, Ace Stanojevića i mnogih drugih čije smo rukopise ili zaostavštinu i građu objvili u prethodnih 15 godina, sada su na redu bastioni. Mi kao institucija kulture koja se bavi istorijom Timočke krajine i našeg grada želimo da putem ove knjige damo doprinos u cilju privođenja nameni bastiona. Oni izazivaju veliku pažnju kulturne javnosti Timočke krajine, ali dosad nije bilo adekvatnog pokrića u vidu nekih rukopisa. Ovo je prvo jedno veće delo koje govori o zaječarskim bastionima koji su izgrađeni na kraju 19. veka i predstavljaju kulturnu baštinu Zaječara. Ovom knjigom želimo da tu kulturnu baštinu približimo pre svega kulturnoj javnosti našeg kraja i da u budućnosti na osnovu ove knjige podstaknemo ideju da se ovi bastioni srede i prilagode nameni kako bi postali deo turističke ponude našeg kraja, što nam je i cilj izdavanja ove knjige, istakao je Velibor Todorov.
Knjiga je pripremana godinu dana, a projekat je finansiran sredstvima Ministrstva culture i informisanja Republike Srbije, sa kojim je saradnja na visokom nivou.
Istorijski arhiv u Zaječaru čuva bogatu arhivsku građu ali u dokumentima sa kraja 19. i početka 20. veka malo je onih koji rečitije svedoče o izgradnji zaječarskih utvrđenja. Jedan od uzroka ove činjenice, kaže se u predgovoru ove knjige, svakako može biti stradanje arhivske građe tokom više ratnih sukoba koji su se odigrali na teritoriji Timočke krajine. Među fondovima i zbrirkama ustanove ne čuva se arhivska građa vojnih organa, a proces izgradnje utvrđenja u okolini Zaječara odvijao se pod okriljem vojske Kraljevine Srbije i njenog vojnog ministrstva. Iako su dokumenta Istorijskog arhiva u Zaječaru pružila određene značajne uvide u istoriju zaječarskih utvrđenja, istraživanje je moralo biti obavljeno u Vojnom arhivu u Beogradu. Arhivska građa Vojnog arhiva predstavlja nezamenjiv izvor podataka koji govore o procesu izgradnje zaječarskih bastiona. Nekolicina dokumenata vezanih za istoriju zaječarskih bastiona pronađena je i u Državnom arhivu Srbije. Istraživačku pomoć pružili su i brojni pojedinci.
Inače, na području Grada Zaječara nalazi se devet Bastiona: ,,Kravarnik“, ,,Koilova čuka“, ,,Srednji vrh“, ,,Osmanov šanac“, ,,Plandište“, ,,Zabela“, ,,Parajankula“, ,,Istočna Kraljevica“ i ,,Zapadna Kraljevica“.
