Na obodu grada Zaječara, Sara Panić (14) napravila je kako kaže, svoj „mali raj“. Za razliku od većine svojih vršnjaka koji slobodno vreme provode pored telefona i tableta, ova četrnaestogodišnjakinja čuva kokoške, koze, piliće, kornjaču, prasiće, a njih naziva isključivo svojim prijateljima.
„Uška“, „Iskra“, „Bosa“… samo su neke od životinja koje su svoje mesto našle u Sarinom malom zoološkom vrtu na obodu grada Zaječara. O njima brine devojčica velikog srca, koja nesebičnu ljubav i empatiju prema životinjama neguje još od malih nogu. Počelo je, kako nam je Sara rekla, udomljavanjem mace, a danas u njenom „malom carstvu životinja“ živi čak i kornjča.
„Pre pet godina smo kupili vikendicu i tada kreće ljubav prema životinjama. Prvo sam udomila jednu macu, a onda sam prodala svoj bicikl i kupila kozu. Baka i mama su me naučile da muzem, a od kozjeg mleka pravimo sir. Ta koza je na žalost, uginula, a sada imam novu kozu, moju Ušku, koju muzem svaki dan“, rekla nam je Sara, inače učenica Osnovne škole „Hajduk Veljko“ u Zaječaru.
Njen najveći prijatelj koji u njenom srcu zauzima posebno mesto je kobila Iskra. To je bio njen san od kada je bila mala, a želja joj je ostvarena pre dve godine.
„Imala sam veliku želju da dobijem konja, i moja mama mi je kupila za 12 rođendan. Bila sam oduševljena, presrećna što mi se želja ispunila. Prema Iskri osećam preveliku ljubav“, kaže Sara.
U njenom malom zaoološkom vrtu, među probranom ekipom, zatekli smo i vijetnamske prasiće, jariće i jagnje „Bosu“. U svom „malom carstvu“ Sara provodi svaki slobodan trenutak, a često je posećuju i njeni vršnjaci, koji uživaju u prirodi, zajedno sa životinjama, daleko od gradske vreme, tableta, računara.
Kada smo pitali Saru kako vidi sebe za 10, 20 godina i da li planira da odustane nekad od svojih životinja ako je put odvede na neku drugu stranu, ona nam je odgovorila:
„Vidim sebe kao osobu koja se bave farmacijom i vidim sebe ovde, isključivo ovde, odakle je sve počelo. Planiram da napravim svoju malu ergelu sa konjima, da Iskra dobije nove prijatelje, i to mi je za sada najveća želja. Verujem da ću je jednog dana i ostvariti“.
