„Važno je da ljudi koji vode ovaj grad nisu opterećeni ličnim interesima već da im je u fokusu opšti interes, da budu stručni i moralnog kredibiliteta. Grad treba da vodi tim stručnjaka. Grad treba da bude sredina za većinu, a ne za jednu interesnu manjinu“, istakao je, između ostalog, na danas održanoj konferenciji za novinare dr Dejan Krstić, nosilac istoimene liste kandidata za odbornike u gradskom parlamentu na predstojećim lokalnim izborima u Zaječaru.
Dodaje da se ova politička opcija bori protiv partijskih interesa, jer će se , kako ističe, samo na taj način doći do rešenja mnogih aktuelnih problema u gradu.
„Moramo da se izborimo sa partokratijom koja nam je nanela toliko zla. Nikako više partijski interesi koji su u osnovi pojedinačni. Kada to uspemo, onda možemo da se bavimo konkretnim problemima i rešenjima jer ćemo imati rešenja koja će biti u službi građana“, navodi Krstić.
Poseban akcenat stavlja na uređenje životnog prostora na području grada Zaječara, gde su, kako ističe, napravljeni mnogobrojni propusti.
„Kada kažem životni prostor mislim na urbanizam, javne objekte, javni prostor, ono što vizuelno vidimo, na komunalije, ekologiju. Mnogo toga je ostalo iz ranijih perioda, još iz vremena socijalizma, ogroman broj stanovnika je došao ovde, ni tada vlasti nisu bile spremne da ih prihvate u komunalnom, urbanističkom i drugom smisli. Nijedna vlast posle toga, pa ni ove koje su bile 20 godina, nisu imale ni želju, ni volju da ih rešavaju već su njime manipulisali i koristili u političke svrhe“, kaže Krstić.
Navodi da u Zaječaru ne postoji detaljan urbanistički plan, što je prema njegovom mišljenju, poražavajuće.
„To znači da detaljno nije isplanirano šta i na kom prostoru treba da bude. Zbog toga imamo ovakve improvizacije, da šta god nekome padne na pamet može da gradi na nekim površinama. Sitan interes određuje izbor prostora. Vlastima nije u interesu da naprave detaljne urbanističke planove jer na ovaj način mogu da manipulišu“, ističe dr Krstić i dodaje:
„Imamo mnogo javnih površina sivih zona na čitavoj teritoriji, ali i u samom gradu koje su potpuno neuređene. Mi smo grad na dva Timoka, a u stvari nismo. Pogledajte oko Timoka šta imamo, to su neurbanizovane sive zone, sa deponijama“.
Kako se čulo na konferenciji, veliki problem kako u gradu, tako i u selu su i neuređene ulice.
„Imamo velikih problema sa probijanjem ulica. Vlast nije našla način da adekvatno plati ljude čije se privatne imovine nalaze na mestima gde treba da prođu ulice, pa tako u Kotlujevcu imamo Knjaževačku i Durmitorku ulicu iz tri dela. Po rubnim naseljima imamo krivudave ulice i sokake koje liče na ulice iz 19. veka, bez izgleda da se neko sa time uhvati u koštac i to reši. Vlast je 20 godina obećavala probijanje Moravske ulice, a ni izbliza da se to reši. Gledajte kako nam i groblja izgledaju, čak i od toga neko ima lični interes, a da ne pričamo o sređivanju spomenika. Mi imamo više spomenika koji su postavljeni „ad hok“, a to nema veze sa uređenjem prostora. Zbog toga imamo jednog Hajduk Veljka koji više liči na balerinu, a to je potpuno nedostojno“, rekao je dr Krstić.
Prema rečima Krstića, Park šuma „Kraljevica“ polako ali sigurno postaje urbanizovana zona.
„Kraljevica će postati potpuno urbanizovana zona, nešto poput Zlatibora, koja više nema veze ni sa kakvim parkom, niti sa „plućima našeg grada“ kako često hoćemo da kažemo. Na Kraljevici dobijamo stadion, ne znamo čemu će on da služi, ali Kraljevice neće biti. Imamo čuveni paviljon koji nije sređen, tamo više ničega nema“, dodaje dr Krstić.
Napominje i da je veliki problem propadanje seoskih zgrada, domova, seoskih školskih zgrada, zgrada mesnih zajednica.
„Ruralna sredina je prepuštena divljini i seoske zgrade se nalaze u katastrofalnom stanju, osim deponija. Prostori ispred škola nisu dobar primer u gradu. Imamo jedan primer da ispred škole imamo terene, to je potpuno suludo. Ispred škole treba da bude park, a iza škole tereni“, navodi Krstić i konstantuje da je reč o nedostatku ideje, ali i kulture.
Takođe, ističe da mora da postoji sistematski pristup, pogled na ceo prostor a ne neke deliće koji će služiti za jeftinu političku reklamu.
Baveći se problemom zagađenosti, pominje reke prepune smeća, posebno u selima, ali dodaje i da nije zanemarljiv problem to što u gradu na Timoku još uvek ne postoji sposobnost odvajanja plastike od papira. Navodi i da je deponija Halovo veliki problem koji se treba rešavati.