Udvostručen broj dobrovoljaca u akciji pošumljavanja
Trebalo je da stotinak zaposlenih u majdanpečkom ogranku Srbija Ziđin Koper posadi danas, na Međunarodni dan šuma, hiljadu mladica crnog bora na brani 1 jalovišta „Vančev potok“. Međutim, pošto se broj gorana-volontera udvostručio, Odeljenje za zaštitu životne sredine u Rudniku bakra Majdanpek odlučilo je da svim dobrovoljcima izađe u susret, pa je umesto hiljadu posađeno dve hiljade mladica četinara.
U znak proleća, buđenja prirode i vegetacije, a povodom Svetskog dana šuma koji se obeležava danas, 21. marta, na „Brani 1“ – flotacijskog jaloviša „Vačev potok“ u Majdanpeku, danas je posađeno 2.000 sadnica mladog crnog bora.
Zaposleni u Rudniku bakra Majdanpek, želeli su da daju svoj doprinos u očuvanju i zaštiti životne sredine i pošalju lepu poruku.
Prema rečima Sandre Barbulović, rukovodioca Odeljenja za zaštitu životne sredine Ogranaka Majdanpek, ovo je tradicionalna akcija koja je ove godine okupila još veći broj volontera nego ranijih godina.
„Po tradiciji, kompanija Svetski dan šuma obeležava dobrovoljnom sadnjom, i ponosna sam, zajedno sa celom službom, što se ove godine prijavio veći broj ljudi nego inače. Svima je jasno koliko je značajno posaditi drvo svakog dana, a ne samo danas. Ovo je lepa akcija što zbog druženja, što zbog dobrobiti planete“, kazala je Barbulović i dodala:
„Za prvih 15 minuta, 100-ak volontera je posadilo oko 1000 sadnica, poslali smo kologu po još 1000, i broj volonetera ne prestaje da se povećava“.
Zašto su šume ekološke fabrike i čuvari prirode objašnjeno je danas i najmlađim stanovnicima Majdanpeka. Predstavnici kompanijskog odeljenja zaštite životne sredine upriličili su za mališane vrtića “Marija Munćan” edukativnu radionicu o značaju šuma, podelili im prigodne poklone i naučili ih šta je reciklaža. Takođe, mališanima je uručena i po jedna sadnica koju će sa svojim vaspištačima da posade u vrtiću.
„Deci smo kroz igru pokazali kako da pravilno recikliraju i štede papir i ukazali im na značaj očuvanja životne sredine. Objasnili smo im da šume pročišćuju vodu, pružaju život biljkama i životinjama, štite gradove i sela od poplava, snabdevaju vodotokove, čuvaju tlo i štite ga od erozija, isušivanja, klizanja. Poklonili smo im i po jednu sadnicu crnog bora, koju će sa roditeljima ili vaspitačima moći da posade gde god žele, a na kraju druženja položili su i „ekološku zakletvu“, istakla je Barbulović i dodala:
„Nadamo se da smo dobili danas nove ekologe i da smo ovom akcijom uspeli da dopremo do njih“.
Koliko je važno ozeleniti prostor bez šuma, govori nam računica da je prosečnom čoveku potrebno oko 740 kilograma kiseonikagodišnje. Da bi se proizvelo dovoljno kiseonika za jednu osobu, potrebno je sedam ili osam stabala. Zato je posebno važno da očuvamo i održavamo šume, a i da posadimo stabla tamo gde ih najmanje ima. Stara kineska poslovica kaže da je „najbolje vreme za sadnju drveća bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sada.“
Inače, Svetski dan šuma, Generalna skupština ustanovila je 1971. godine kako bi se ukazalo na značaj drveća i brojne koristi koje imamo od šuma ali i kako bi se podigla svest o potrebi da ih očuvamo. Ove godine Dan šuma obeležava se pod motom “Šume i inovacije – nova rešenja za bolji svet”.
