Ispod viševekovnog zavetnog hrasta, pored kamenog krsta Svetog Ilije starog dva veka, u Ošljanu, zaseoku Staro selo, nadomak Knjaževca, organizovana je treća po redu „Prženijada“. Ova jedinstvena manifestacija u Srbiji ove godine je okupila 35 ekipa iz Srbije, Bugarske i Makedonije, koje su se nadmetale u pravljenju ovog tradicionalnog jela na kome su odrastali i naši daleki preci.
Kada se na istom mestu nađu čuvari i poštovaoci tradicije iz Srbije, Makedonije i Bugarske posvećeni, pomalo nepravedno zapostavljenom starinskom jelu – prženu, tada rezultat može da bude besprekorno uživanje u ukusima i mirisima.
U Ošljanu nadomak Knjaževca, ispisana je još jedna priča o ukusnom specijalitetu na kome su odrastale naše bake i deke, ali i mnoge generacije pre njih – prženu.
Idejni tvorac manifestacije dr Dejan Krstić, etnolog i antroplog ističe, da je pržno jedno specifično jelo vezano za naše podneblje, te da ono sa sobom nosi veliku priču vezanu za baštovansku i stočarsku tradiciju.
„Prženo je brend čitave jugoistočne Srbije, a mi smo nekako ovu gastronomsku poslasticu povezali sa selom Ošljane i sa ovim saborištem, na izletištu Sveti Ilija. Gastronomija je veoma značajan element našeg nasleđa, a prženo jedno svakodnevno jelo koje je, ispostavilo se, deo identiteta ljudi ovog kraja. To je ona brza hrana na koju nismo obraćali pažnju, ali je stalno bila prisutna. Ono je skup elemenata koji pružaju bezbroj kombinacija i zbog toga je svako prženo posebno, originalno, jer svako može da ga formira po svom ukusu“, kaže Krstić.
Podseća i da su varijante brojne – zimsko prženo, letnje prženo, prženo sa mesom, kačkamakom.
„Sve ovo povezujemo i sa prirodnim vrednostima, jer se sve dešava u prirodi, na mestu sa prelepim pogledom na planinu Tupižnicu i okolne planine, od Tresibabe, Ozrena, Device, Rtnja, Velikog i Malog Krša, Stola, a iznad je i vrh Janošica. Imamo pećine, prirodne vrednosti, reke, vrela, ali i kulturne vrednosti, zavetne krstove. Sve to spajamo sa gastronomijom, dobrom atmosferom da bismo oživeli selo i pokazujemo da to i može. Sva ova zadovoljna lica to i dokazuju. Pokazujemo da naše prirodne i kulturne vrednosti vrede“, ističe Krstić.
Napominje da je cilj organizavanja ovakve jedne manifestacije očuvanje tradicije i običaja jednog naroda, ali i buđenje napuštenih i u velikoj meri nepravedno zapostavljenih sela. Krstić ističe i da uveliko priprema knjigu o ovom specijalitetu.
Manifestacija koja je još prošle godine dostigla međunarodni nivo opravdala je sva očekivanja i takmičara i gostiju koji su uživali u mirisima i ukusima podno vrhova Stare planine i sa nestrpljenjem čekali proglašenje pobednika. Tročlani žiri ove godine nije imao ni malo lak zadatak jer je morao da proba 35 pržena. Koliko su bile u pitanju nijanse u pripremanju pržena, potvrđuje i podatak da su i prvo i drugo i treće mesto delile po dve ekipe.
Ekipe „Piroćanac i kumovi“ iz Pirota i „Veljkovići“ iz Malog Izvora pripremili su najbolje prženo. Dok predstavnik jedne ekipe nije želeo da nam otkrije tajne sastojke pobedničkog pržena, drugi predstavnik pobedničke ekipe pak tvrdi, da posebnog recepta nema.
„Prženo se dopalo žiriju zbog organske bašta Ošljana. Sve što smo spremili je iz Ošljana, iz bašte iz ovog sela. Nije prskano, domaće je. Dalje ne bih da otkrivam šta smo sve dodali da bi naše prženo osvojilo prvo mesto“, kazao nam je Ivan Petrović, član ekipe „Piroćanac i kumovi“.
„Šta da vam kažem, nema posebnog recepta, osim domaće paprike, luka i dobrog krčkanja. Naša ekipa prvi put učestvuje i eto zauzeli smo prvo mesto. Prezadovoljna sam i zahvalna na nagradi“, rekla je Jasminka Veljković iz ekipe „Veljkovići“ iz Malog Izvora.
Drugo mesto pripalo je ekipama „Dobre komšije“ iz Zaječara i „Vecko i Maja Sokolović“ iz Vitkovca i Ošljana, dok su treće mesto zauzele ekipe „Ne brkaj mi se u rabotu“ iz Grljana i „Ošljane iz Štipina“, iz Štipina.
Za najbolju aranžiranu trpezu na „Prženijadi“ proglašena je trpeza Narodnog čitališta „Krum Bačvarov“ iz sela Stakevci (Bugarska) i ekipe VMRO (vino, meze, rakija i ostalo) iz Skoplja.
Tokom trajanja manifestacije organizovan je i bogat kulturno-umetnički program, a najmlađi posetioci manifestacije uživali su i u trikovima mađioničara. Takođe, nije izostala ni disciplina nadvlačenje konopca.
Dok se uživalo u razgovoru, raznim đakonijama, igralo i pevalo, u hladu pored zavetnog hrasta, privršavalo se i krčkanje pasulja za planinare ali i za sve posetioce manifestacije.
Ceo događaj, ispod zavetnog drveta, upotpunjen je mini sajmom domaćih proizvoda.
Posetioci su mogli da razgledaju i pazare bedževe sa simbolom „Prženijade“, opanke, grnčariju, vina, rakije…
Takođe, priređen je i bogat kulturno-umetnički program, a posetioce je svojim pesmama na torlačkom, zabavio pesnik Slađan Ilić iz Knjaževca.
Zvaničnom početku manifestacije prethodio je pohod planinara na Janošicu, jednom od vrhova severnog dela Stare planine koji se nalazi na 980 metara nadmorske visine i predstavlja simbol sela.
