U Narodnom muzeju u Zaječaru, na samom kraju prošle godine, otvorena je izložba autorke Suzane Antić, muzejskog savetnika i entološkinje Narodnog muzeja, na kojoj su prezentovani jedinstveni predmeti iz XIX i XX veka sa akcentom na predmete od kristala fabrike stakla „Kristal“ Zaječar. Izložbu, kojom se približava nasleđe u staklu koje se čuva u muzeju i ukazuje na mogućnost korišćenja industrijskog nasleđa ovog dela Srbije, a koja je postavljena u saradnji sa stručnom grupom ICOM-GLASS Srbija, zainteresovana publika moći će da razgleda tokom januara i februara meseca.
Ovi lepi predmeti krasili su izloge njujorške Pete Avenije i Brodveja, robnih kuća Emerson Strita u Ilinoisu, u Kameron Stritu u Virdžiniji i Rigfild Parku u Nju Džersiju. Divili su im se i tražili kupci u četvrti Izabela u Montrealu, u King Stritu u Torontu, Sedmoj Aveniji u Vankuveru i širom Kanade. Kristal iz Zaječara iskrio je u vitrinama prodavnica u Portland Stritu i Safron Hilu u Londonu, a mogao se nabaviti i na Katedral Stritu u Sidneju, u karnevalskom Riu i Manausu, večnom Rimu, carskom Beču, mondenskom Parizu, u prebogatim emiratima i šeikatima, u porušenom Bejrutu, u Moskvi, Sofiji i Bukureštu. Zadovoljstvo posedovanja kristala lako se pribavljalo u atinskom Sinopisu, napuljskom Kasavatoreu i ostalim svetskim metropolama.
Kako su pisali Radosav Todorović i Dragan Đokić, „KRISTAL ZAJEČAR 1965-1985, Zaječar: Radna organizacija Industrija stakla i kristala “KISTAL-ZAJEČAR OOUR-XII – Fabrika ambalaže ZAJEČAR 1985″, dvadesetogodišnja epoha „Kristal-Zaječara“ nije posuta ružama ali je bogata ljudima i događajima na jasno trasiranom putu progresa. To je priča o krajnjem cilju dosegnutom uzornom poslovnošću, pravom strategijom, znanjem, upornošću i entuzijazmom. Zato ova priča nije samo puka vremenska storija o mašinama, pećima, pogonima, fabrikama, devizama, elaboratima i referatima, nego nastoji i da prikaže ljude u vremenu u kome su fabriku poistovećivali sa svojim domom…
Staklo predstavlјa impresivno otkriće u istoriji čovečanstva. Kao i sva velika otkrića u lјudskoj istoriji, ima legendu o svom nastanku. Rimski pisac, Plinije Stariji beleži kako je jedna grupa feničanskih trgovaca, posle velike bure, pristala na peskovitu obalu reke Bele (današnji Izrael) i odlučila tu da pripremc obrok. Pošto nisu mogli da pronađu kamenje kojim bi ogradili ognjište sa svog broda su doneli komade sode (soda se u davna vremena koristila za pranje rublјa). Posle obeda trgovci su zaspali, ali je vatra ostala da gori. Zahvalјujući toj vatri, soda se stopila sa (kvarcnim) peskom na kome je stajala i tako je nastalo prvo staklo.
Izum lule za duvanje stakla, čiji bi se jedan kraj zagrevao do žarenja i potom umakao u žitku staklenu masu u staklarskoj peći, dva veka pre nove ere omogućio je tehnološki napredak. Staklo se duvalo slobodno (što je omogućavalo stvaranje velikog broja različitih i unikatnih oblika), i lilo se u kalup (što je omogućavalo stvaranje relјefnih ukrasa i žigova). Uporedo s razvojem tehnike izrade stakla razvile su se i tehnike slikanja emajlom, graviranja, brušenja, aplicirane dekoracije i relјefne aplikacije kao i dekoracije s ulegnućima i granuliranjem.
Kako se navodi u dokumentima, Industrijsko privredna zadruga A.D. osnovana je 1911. godine, uglavnom kao zanatski kreditni zavod, ali i za obavlјanje preduzimačkih i građevinskih poslova svih vrsta. Pre Prvog svetskog rata obavlјala je poslove eskonta sa skromnim sredstvima koja su joj bila na raspolaganju. Posle rata neki preduzimlјivi članovi uprave, izmenom društvenih pravila, proširili su krug poslovnog rada zadruge i upustili se u osnivanje i podizanje veoma velikog i riskantnog industrijskog preduzeća – fabrike stakla. Fabrika je počela da radi 1. marta 1925. godine a prodata je prdstavnicima pančevačke fabrike 1930. godine.
Dugo prisutna ideja o zasnivanju proizvodnje stakla u Zaječaru počela je da se ostvaruje tokom 1961. godine, kada je bio urađen prvi investicioni program izgradnje fabrike ravnog stakla u Zaječaru. Radovi na izgradnji Fabrike ukrasnog stakla bili su završeni u septembru 1965. godine.
U sastavu Industrije i rudnika nemetala Zaječar osniva se jedinica pod imenom „Fabrika šupljeg-rasvetnog stakla“, sa sedištem u Zaječaru. 1969. godine dolazi do novih odrednica u radu fabrike. Za novog komercijalnog direktora nakon konkursa izabran je Milosav Todorović, koji je u Zaječar došao iz Srpske fabrike stakla u Paraćinu. Zajedno sa dipl. inženjerom Mirjanom Đorđević čini okosnicu u kasnijim godinama u realizaciji programa razvoja. Milosav Todorović donosi 1970. godine prve uzorke presovanog stakla proizvedenog u zapadnoj Nemačkoj. Tada i nastaje ideja o proizvodnji kristala u Zaječaru.
Od 1965. do 2002. godine fabrika je bila u državnom vlasništvu, do 1975. je funkcionisala u okviru preduzeća „Rudnici i nemetali“. Nakon promene držanog sistema fabrika je privatizovana, ali je samo još jedno kraće vreme radila.
Prvobitno je u fabrici postojala lončana peć za ručno-duvano staklo, da bi 1974. godine bila podignuta kadna velikog kapaciteta za presovano staklo.
Godine 1970. fabrika je imala 603 radnika, dok je1981. zajedno sa isturenim pogonima u Kutini, Sokobanji i Kladovu imala 3000 zaposlenih. Do 1973. za staklaru je radio dizajner Zoran Prvanović, koji je u to vreme bio šef dizajn službe koja je radila dizajn za staklaru i fabriku porcelana.
Fabrika je proizvodila uglavnom posude za piće i hranu, predmete za rasvetu (kao što lampe i svećnjaci), ali i tegove za papir i dr.
Predmeti nastali duvanjem ili presovanjem olovnog kristala su najčešće dekorisani pozlatom, brušenjem ili mat-šlifom.
Fabrika je 1981. godine izvozila 70 posto svoje proizvodnje. Staklo je izvoženo u zapadnu Evropu, Ameriku, Kanadu, ali i na istok, u Rusiju.
Zaštitni znak „Kristal-Zaječara“ na novinskim fotografijama i televizijskim ekranima bio je nerazdvojni deo jugoslovenskog sportskog života, a kvalitetni sport, u „Kristal-Zaječaru“ i šire, u direktnoj funkciji marketinga Radne organizacije.
Radnici Industrije stakla i kristala u Zaječaru učestvovali su na radničko-sportskim igrama od OOUR-skog, preko opštinskog do republičkog nivoa, u zavisnosti od prohodnosti i takmičarskog plasmana.
Radničko sportske igre staklarskih radnika Jugoslavije, popularno zvane „Staklarijade“ održavale su se u cilјu zbližavanja radnika više od četrdesetak kolektiva koji su proizvodili ili dorađivali staklo.
LIST „KRISTAL” I STUDIO „KRISTAL“
Od proleća 1969. kada je konstituisano mlado rukovodstvo, na informisanje unutar Fabrike stakla i šire javnosti o njoj, gledano je kao na komponentu proizvodne samoupravne aktivnosti i društveno-političkog života. Odluku o pokretanju glasila kolektiva Radnički savet je doneo 9. maja 1973. godine. Za glavnog i odgovornog urednika lista „Staklo Zaječar“ postavlјen je Radosav Todorović.
Za sve koji nisu u prilici da ovih dana posete Narodni muzej u Zaječaru, ova prestižna ustanova kulture omogućila je virtuelnu posetu izložbi!
