Škola za osnovno i srednje obrazovanje ,,Jelena Majstorović’’ u Zaječaru juče je obeležila značajan jubilej – 50 godina postojanja Doma učenika u školi. Tim povodom učenici su pripremili prigodan program, a nakon toga je usledilo posluženje.
Ovoj školi su još 1970. godine dodeljene prostorije kuhinje ranijeg Doma učenika stručnih škola u krugu školskog dvorišta. Kako je bilo potrebno izvršiti određene radove udruženim sredstvima Zajednice dečije zaštite Opštine Zaječar, Zajednice osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Društva za pomoć MNRL, Komunalnog zavoda za socijalno osiguranje i drugih organizacija i društava, zgrada je uređena za potrebe smeštaja i ishrane učenika škole.
Datum početka rada, tada Internata, a sada Doma je 6.4.1972. godine. Tada ŠOSO ,,Jelena Majstorović“ Zaječar postaje jedina škola u istočnoj Srbiji čija je delatnost obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju, koja ima sopstveni dom za smeštaj i ishranu učenika i tako je i danas.
DOBILI VERIFIKACIJU, SADA U PROCEDURI KATEGORIZACIJE
Dom je kompletno renoviran 2012. godine. Kroz njega je prošlo mnogo generacija učenika i mnogo zaposlenih. Danas su u Domu smešteni učenici iz više gradova Zaječarskog i Borskog upravnog okruga.
-Naš dom obezbeđuje ishranu, smeštaj, pomoć u učenju i izvršavanju škoskih zadataka kao i vaspitni rad, sportske, zabavne i kulturne aktivnosti za decu koja su van Zaječara a pohađaju našu školu. Trenutno imamo 17 deteta iz cele Timočke krajine, imamo decu iz Boljevca, Negotina, Kladova, Majdanpeka, Knjaževca, kao i iz zaječarskih udaljenih sela. Kapacitet doma je za 30 učenika. Naš dom je nedvno dobio verifikaciju tako da smo sad u procesu kategorizacije i kad taj proces prođe ući ćemo u mrežu domova koji potpadaju pod učenički studentski standard i samim tim će se i uslovi u domu podići na još viši nivo, ali će i sam dom biti finansijski pristupačniji nekoj široj populaciji, kazao je Bojan Rakić, defektolog i vaspitač u domu.
On je istakao da su uslovi u domu i sad jako dobri, što smo se i sami uverili.
-Taj posao je specifičan i lep. Mi smo toj deci više od nastavnika, a ipak im nismo roditelji, ali u tom međuprostoru mi pokušavamo da im pružimo ono što je najbitnije a to je da se oni što više osamostale, da budu što sposobniji za život tako da kad završe školu i kad napuste dom mogu da budu samostalniji, da što manje zavise od pomoći drugih osoba, kazao je Rakić.
U domu se sada nalazi 17 učenika, četiri vaspitača, dve medicinske sestre. Rad u ovoj ustanovi pokriven je 24 sata, sedam dana u nedelji, dok god traje školska godina. U domu radi i pomoćno osoblje, servirke, čistačice.
U odnosu na ranije broj učenika u domu se zadnjih godina smanjuje.
-Kad sam počeo da radim, pre desetak godina, imali smo 27 učenika, a sad ih je 17. Kad se dom otvorio moj otac je tu počeo da radi kao defektolog pa internat znam od osnivanja. Oni su nekad imali i po 40 deteta u internatu što je prosto neverovatno sad za ove današnje uslove, što danas nebi bilo moguće. Sobe su sad uglavnom trokrevetne, ali ima i dvokrevetnih, četvorokrevetnih. Ima deset soba. Deca imaju vaj faj, internet, istakao je Rakić.
Direktorka Škole za osnovno i srednje obrazovanje Emila Badivuk je dodala da je ono što im sledi kategorizacija doma i da na tome trenutno i rade.
-To je još jedan korak da bi unapredili život dece u samom domu. Formirali smo komisiju, sve se šalje na verifikaciju u Ministarstvo prosvete. Ja verujem da ćemo do nove školske godine sve uspeti da završimo kako bi mogli da konkurišemo sa nekim projektima koje smo već pripremili kod nekih stranih ambasda, na konkurse koji su već raspisani, za unapređenje i poboljšanje materijalnih uslova u domu, ne neko novo opremanje i neko novo ulaganje. Inače, u poslednje četiri godine otvorili smo Montesori kabinet i Senzornu sobu. Predstoji nam posao oko uređenja fasade objekata i ja se iskreno nadam da će do toga doći, a to nam je projekat sa kojim smo konkurisali ali još uvek nemamo informacije dali je prošao. Imamo i projekat za sređivanje učionica, sređivanje prostorija u domu, trpezarije. Trudimo se da deci ovde učinimo boravak što prijatnijim, da se osećaju kao kod kuće, da budu zadovoljni i deca i roditelji. Mi ovde imamo decu koja su smeštena zahvaljujući centrima za socijalni rad iz Negotina, Majdanpeka, Knjaževca, Boljevca, Kladova i okolnih zaječarskih sela i neki od njih su i u hraniteljskim porodicama pa se trudimo da kao jedna velika porodica brinemo o njima na sve moguće načine, rekla je direktorka Badivuk i dodala da sa centrima za socijalni rad imamo izuzetnu saradnju.
