Dešava se u poslednje vreme, da lično znate ili su vam poznati ljudi koji su bolesni od COVID-a 19, ili su to bili; toliko se ta nesreća raširila u narodu. Ali i pored toga, postoje mnoge priče o korona virusu koje nisu prave i nisu na nauci zasnovane, koje zbunjuju, plaše, teraju vas na necelishodne postupke zaštite, a one za koje se veruje da su uspešne i koje preporučuju lekari potcenjujete i ne primenjujete. Ova priča o Kovidu 19, treba da vam pomogne da se bolje snađete u epidemiji i zaštite svoj zdravlje, zdravlje vaše porodice i ljudi u vašoj okolini.
Šta je KOVID 19?
KOVID 19 je nova bolest koju izaziva korona virus u prečniku 125 nanometara. On je prouzrokovao više milona obolelih i desetine hiljada smrti u svetu. I dalje nastavlja svoj smrtonosni put po svetu, zagonetan i zbunjujući. Ta bolest, zatvorila je ljude u domove svojom voljom ili nasilno pod pretnjom kazne ako izađu, nagnala ih u bolnice gde pate i umiru ili ozdravljuju, ostavila ljude bez posla i zarada, navukla ima maske na lice, dovela do sirotinjskog štapa, a neke suočila sa nenadoknadivim gubicima svojih najbližih.
KOVID 19 je bolest zarazna i smrtonosna, koja se širi sa bolesnog čoveka na zdravog. Teška posledica obolenja je zapalenje pluća, kada su oštećene alveole, sitni mehurići plućnog tkiva u kojima se vezuje kiseonik iz vazduha sa krvlju i omogućava da živimo..
Šta je SARS – KoV – 2?
KOVID 19 je obolenje peouzrokovano korona virusom SARS – KoV – 2, koji da bi živeo i razmnožavao se traži domaćina – živu ćeliju, što nije potrebno bakterijama, na primer. U ćelijama čoveka se brzo razmonožava, tako da u jednom kubnom milimetru ispljuvka zaraženog ima desetine miliona virusa. Spada u familiju korona virusa poznatu nauci još od 60- ih godina 20. veka.
Ime ovog virusa potiče od njegovih produžetaka na površini zahvaljujući kojima podseća na krunu, koji mu omogućavaju da brzo prodire u nove ćelije i zaražava ih. Njegovi domaćini, najčešće su ptice i slepi miševi u kojima može da se menja i rekombinuje i menja domaćine.
Odakle potiče SARS – Kov – 2?
Prouzrokovač KOVID 19, potiče sa jedne pijace u kineskom gradu VUHAN-u, iz tela jedne divlje životinje koju Kinezi koriste u ishrani. Najverovatnije je da potiče iz mesa pangolina, malog sisara koji živi u Aziji i Africi a može biti zaražen od slepih miševa
Kako je virus izašao iz Kine?
Šireći se sa čoveka na čoveka koji putuje po svetu, virus je izašao iz Kine i raširio u preko 200 zemaljlja na svetu. U našu zemlju je verovatno stigao u febraru 2020. godine.
O zaraznosti virusa SARS – KoV – 2
Virus je veoma zarazan. Da bi se sprečilo njegovo širenje stručnjaci predlažu da se MAKSIMALNO ograniči kretanje ljudi, da se IZBEGAVA BLIZAK KONTAKT i upražnjava PRANJE RUKU više puta u toku dana, koje treba DA TRAJE NAJMANJE DVADESET SEKUNDI. U mnogim zemljama pa i u našoj, uvedeni su karantini, kod nas i policijki čas da bi se ograničilo kretanje i smanjili kontakti između ljudi.
Na koji način se virus prenosi?
Virus se prenosi kapljicama sluzi u vazduhu, na daljinu od 1 metra, sa osoba koje kašlju i kijaju. Postoji rizik da se zarazimo rukovanjem sa osobama koje se inficirane, otuda je od značaja da redovno u toku dana perete ruke. Za prenošenje virusa sa nosioca virusa na zdrave potreban je BLIZAK KONTAKT.
Koliko dugo preživljava virus na površinama?
Prema studijama više istraživača, virus bi mogao da opstane više dana ili sati na zagađenim površinama kao šti su papir, metal ili plastika. Međutim, nije to dovoljno da bi virus zarazio, jer su to male količine virusa koje nisu dovoljne da zaraze osobe koje dodiruju pomenute površine. Za svaki slučaj potrebno je deezinfikovati pomenute površine.
Drugi naučnici podsećaju na opstanak virusa u vazduhu. To sve više navodi lekare da razmišljaju o mogućnosti prenošenja virusa vazduhom, ali takvu mogućnost treba prihvatiti sa rezervom.
Koliko traje period inkubacije?
Pod inkubacijom podrazumevamo vreme koje prođe od momenta zaražavanja zdrave osobe do pojave prvih simptoma bolesti. Istraživači se slažu da je srednje vreme inkubacije 6 dana, a maksimalno 14. Kod jednog sedamdesetogodišnjaka u Kini, u provinciji Hubei, simptomi su se javili 27 dana posle zaražavanja.
Koji su simptomi KOVID 19?
Glavni simptomi su teškoće u disanju, grozica i temperatura od 38 stepeni Celzijusovih, jak zamor, bolovi u mišićima i glavi. Kod nekih slučajeva javi se gubitak ukusa i mirisa. Dermatolozi i venerolozi zapazili su promene u obliku crvenila kože (eritema) i malih plikova.
Koga može napasti korona virus?
Najveći rizik da se zaraze korona virusom imaju osobe koje kreću i nalaze u blizini obolelih i zaraženih. Sve osobe koje žive u žarištima epidemije, koje stručnjaci nazivaju „klaster“ mogu biti zaražene.
Kako se leče oboleli?
Još ne postoji lek za KOVID 19. Lekovima se olakšavaju simptomi obolelih u kovid – bolnicama. Treba izbegavati korišćenje sledećih lekova: ibuprofen, aspirin i kortizon.
Da li može biti od koristi lek hlorokin?
Na osnovu mišljenja francuskog lekara infektologa dr Didier Raula, direktora univerzitetske klinike u Marseju, u eksperimentu na dvadeset četvoro pacijenata hlorokin je pokazao značajne pozitivne rezultate. Svetska zdravstvena organizacija ne preopručuje upotebu hlorokina u lečenju bolesnika od KOVID – a 19 zbog lošeg delovanja na srce.
U Evropi je u toku istraživanje delovanja lekova: Remdesivir, Lopinavir, i Ritonavir u kombinaciji Interferonom beta i Hidroksihlorokinom. Treba očekivati rezultate ovih istraživanja za nekoliko meseci.
Da li oboleli od KOVID – a 19 može da se izleči?
MOŽE! NAJVEĆI BROJ OBOLELIH PREBOLI KOVID 19. Ali se o njima malo priča. U izveštajima Kriznog štaba o epidemiološkoj situaciji nema podataka o izlečenima. To je velika greška i treba je odmah otkloniti.
Ovo je dugačka priča za zdrav i dug život. Da li sam nešto zaboravio da napišem? Slobodno dodajte sve što mislite i ispravite sve što zaslužuje da bude ispravljeno. One su kao i život. Uvek možete nešto dodati što je korisno i ispraviti ono što šteti životu i zdravlju. Najvažnije je da znate šta da činite, kada, zašto i kako. Kada znate kako – onda je lako!
U Rajcu, 20. jula 2020. godine,
Priprtemio: dr Petar Paunović, učitelj zdravlja
