Predstava „Putovanje sa Svetim Savom“ Narodnog pozorišta Timočke Krajine – Centra za kulturu „Zoran Radmilović“, nakon Zaječara, biće izvedena u sredu, 29. januara, u Domu kulture u Negotinu.
Premijernim gostovanjima u Boru, Zaječaru i Negotinu, predstava „Putovanje sa Svetim Savom“ Narodnog pozorišta Timočke Krajine – Centra za kulturu „Zoran Radmilović“ započinje novi život kao komad koji će se naći na stalnom repertoaru ove kuće.
Ova predstava prvi put je u Zaječaru postavljena 2003. i igrana je narednih 14 godina kao najizvođeniji tekst tog pozorišta. Sa svakom novom postavkom tekst je bio dorađivan, prilagođavan vremenu i ansamblu, tako je i sa tekstom predstave koja je sada pred vama.
Po tekstu Olge Nestorović i u režiji Mihajla Nestorovića, na scenu je donosi nova glumačka postava: Jelena Rajić, Marija Stanković Nikitović, Filip Paprić, Mihajlo Nestorović, Viktorija Arsić, Branislav Mijatović i Gabrijel Bećarević.
Autorka teksta “Putovanje sa Svetim Savom” Olgica Nestorović kaže da je ovaj dramski komad nastao 1999. godine u Užicu, kada je njen stariji sin bio predškolac.
„Smišljajući kako da njemu i nižem školskom uzrastu dece približim tematiku, palo mi je na pamet da napravim bajkoviti prelaz iz jednog veka u drugi. Kako je to njemu i njegovim drugarima bilo zanimljivo u mojoj interpretaciji, napisala sam dramski tekst“, kaže Nestorović.
Komad „Putovanje sa Svetim Savom“ donosi savremenu priču, u kojoj, kroz prizmu devojčice kojoj ”teško pada bubanje o dinastiji Nemanjić”, kroz snove i slike koje joj baka dočarava, pratimo životni put princa Rastka, od svetovnog do duhovnog. Mihajlo Nestorović, reditelj predstave, ističe da je ova predstava potpuno drugačija od svih ostalih koje obrađuju navedenu temu.
„Ovo nije ispričana, visokoparna, patetična priča o svecu koga slavimo, niti religiozni, suvoparni panagirik posvećen Svetom Savi. Nadam se da će ovaj komad podjednako biti uzbudljiv, ne samo najmlađoj publici, već i onoj odrasloj, koja već hodi putevima Svetog Save“, dodaje Nestorović.
Ovaj tekst je prvi put odigran na sceni Užičkog pozorišta 2000, a zatim i na sceni Somborskog pozorišta 2002. godine. Postavljen je i u Budimpešti i u Torontu.