Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave zimski Krstovdan. Ovaj praznik slavi se uoči Bogojavljenja i ujedno je prvi dan nakon Božića kada vernici ponovo poste, bez obzira na to na koji dan u nedelji pada.
Zimski Krstovdan pripada krugu zimskih običaja i verovanja, koji su padali oko Nove godine. Po predanju, zimski Krstovdan se prozvao po ukrštanju vetrova, pa veštice i gatare gataju po tim vetrovima kakva će godina biti. Tog dana se u nekim krajevima strogo postilo i jela su se samo posna jela ostala od Badnje večeri. U nekim predelima se na taj dan stavljao krst u vodu. Ako se voda preko noći zaledi, onda se veruje da će godina biti zdrava i rodna.
Uoči Bogojavljanja narod veruje da se u gluvo doba noći nebo otvara i Bog javlja ljudima. Te noći stariji svet ne spava i izgovara molbe Svevišnjem ubeđeni da će svaka molba biti uslišena. Za ovaj dan vezana je i jedna šaljiva narodna priča:
„Živeo u selu neki mnogo pohlepan a priglup čovek, a u isto i brz na jeziku. Sedeći sa ljudima na nekom poselu ču priču , kako na Bogojavljanje, u ponoć, Bog svim ljudima ispunjava želje te i on reši da to iskoristi za sebe i da od Boga traži bučuk zlata. Sačeka sledeće Bogojavljanje, i kad bi nešto malo iza ponoći povika sa prozora svoje kuće: Bože daj mi… u taj čas zalaja pseto, on se uplaši, zbuni i završi… glavu kao bučuk! I to ponovi tri puta, očekujući da pred njega padne bučuk zlata. Kako zlata nigde nije bilo, on pomisli kako seljani izmišljaju i htede da se skloni sa prozora, kad hoćeš: Glava ne može unutra. Pokušavao je na razne načine, da iskoči ili da je iskošenu uvuče, pa na levu, pa na desnu stranu, ali ništa nije vredelo. Glava ni makac sa prozora. Tako ga zateče jutro, i onda mu komšije, razvalivši prozor, pomogoše da uđe u kuću, ali do kraja života ostade mu glava velika kao bučuk“.
U nekim selima se govori, kada se nebo otvara, da sve vode na trenutak prestanu da teku, vodenice prestanu da melju i sve se umiri. Pojedinci čak veruju da i vetar prestane da duva, a sva voda se pretvara u vino. Ko zahvati u tom trenutku vodu, odnosno to vino, imaće lek za sve bolesti do kraja života. Ko ne stigne u taj trenutak, onda zahvata sutradan ujutru kada se u mnogim mestima voda „krsti“, pa se zato u nekim krajevima ovaj praznik naziva i Vodokršće.
Ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina.
Ogledalce ispod jastuka
Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk uoči Bogojavljanja sanjati muškarca za koga će se udati.
Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Voda sa izvora
U nekim krajevima je običaj da na Bogojavljensko jutro mlade devojke odlaze do netaknutog izvora vode, bace u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i kažu: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive”. Zatim zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način izbeći svađa među njima.
Predskazanje vremena
Običaj je negde da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako, recimo, tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
Ukrštanje vetrova najavljuje narednu godinu
Na Bogojavljenje izlazi se na neku vetrometinu sa malo pepela u ruci. Pepeo se pušta da bi se odredilo koji se vetra zakrstio, odnosno, koji vetar je bio pobednik na Krstovdan. Godina će biti sušna ako duva istočni vetar, zapadni vetar predskazuje rodnu godinu, dok južni vetar predskazuje kišnu i bolešljivu godinu.
Kupanje u reci za zdravlje
Zarad boljeg zdravlja u reci se ritualno izvodilo kupanje pred samo svanuće na Bogojavljenje. Ovaj ritual mogli su da izvode isključivo zdravi ljudi.
Trka za krst
U reku se baca Časni Krst, a mladići se takmiče koji će prvi da stigne do njega. Za onog maldića koji prvi dopliva do njega veruje se da će imati sreće tokom cele godine.