Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Ćirilovdan – praznik Svetih mučenika Kirika i Julite, sina i majke koji su stradali u velikim progonima hrišćana za vreme cara Dioklecijana. Njihove mošti danas se čuvaju u Ohridu, u Crkvi Svete Bogorodice Bolničke.
Kirik i Julita su ranohrišćanski mučenici za čije poštovanje je vezan veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Prema predanju, Sveta Julita je bila plemićkog porekla, ali je rano ostala udovica, sama sa svojim novorođenim sinom Kirikom. Kako je i sama bila hrišćanka, i dete je odmah krstila i od malena ga učila veri.
Tokom Dioklecijanovih progona hrišćana Julita i Kirik su uhvaćeni i izvedeni pred sud. Kako majka nije želela da se odrekne svoje vere, sudija joj uze dete i poče ga milovati. No, Kirik povika:“Ja sam hrišćanin, pusti me materi!“. Počeo je da grebe sudiju odvraćajući svoje lice od njega. Sudija se naljutio, tresnuo dete o zemlju, šutnuo ga i tad se dete skotrljalo niz kamene stepenice i umrlo.
Svetu Julitu su dugo tukli, a ona ništa nije osećala, bila je kao stub i uporno je ponavljala da je hrišćanka. Kad su malo prestali da je biju, podigli su je sa zemlje, a ona je tad videla svoje mrtvo dete i rekla: „Hvala Ti, Gospode, što udostoji sina mog takve blagodati Tvoje, da pre mene mučenički skonča za sveto ime Tvoje i primi neuvenljivi venac u slavi Tvojoj“!
U Srbiji brojne porodice i sela danas slave svetog Kirika i njegovu majku svetu Julitu. U narodu se ovaj dan naziva Ćirik, ili Ćirilovdan, a brojna sela slave ga kao zavetinu.
U nekim krajevima (u okolini Bijelog Polja) veruje se da sveti Kirik štiti od kožnih bolesti, posebno od šuge, pa se tog dana svi bolesni kupaju na izvorima i rekama. Postoji i priča da ovaj svetac ima vlast nad sunčevim zracima i da njima leči.
Veruje se da u Srbiji Sveti Ćiril štiti od ptica grabljivica i tog dana treba sklanjati strašila.
Danas je pre svega praznik ljubavi majke i deteta. Majke na današnji dan ne smeju da grde i viču na decu, jer će u protivnom biti bolesna preko godine.
Priča iz Mačve kaže da je neki čovek sejao na Ćirilovdan pšenicu, pa se toliko zamislio dok je radio da nije primetio dete na kraju njive kako ga posmatra. Taman što završi posao, kad dete dunu u neku sviralu i nebo se zatamni od silnih ptica koje se spustiše na seljakovu njivu. Čovek u čudu priđe detetu i vide da je to Sveti Ćiril, pa pade na kolena i izmoli oproštaj, ali je sutradan morao sve ponovo da seje.