Kovid menja sve perspektive i poglede u kojima ljudi žive i vide stvari oko sebe. Normalno postaje nenormalno, istinito – lažno, zdravo – bolesno
Obrnulo se naopako sa KOVIDOM 19. Pozitivno je postalo negativno, a negativno pozitivno. Sreću sa na ulici dva prijatelja i onako, uzdržano na odstojanju sa maskom, jedan drži u ruci papir, maše njime, i više puta radosno ponavlja prijatelju – negativan sam, negativan sam…Negativan je na testu u kovid ambulanti. Raduje se, a tokom života se trudio da bude stalno pozitivan. Nije baš uvek uspevao u tome, ali je u svojoj okolini važio za pozitivnu ličnost.
Ili, eto, ta famozna maska. Da li je pozitivno ili negativno biti sa maskom na licu. Tokom celog života smo na ljude sa maskom, koji nisu jasno pokazivali ko su i šta su, gledali sa podozrenjem, izbegavali njihovo društvo. Masku su nosili pljačkaši, razbojinici… Krili su se oni i pod maskom i bez maske. A sada su pod maskama i pokazuju se javno. Pod maskama su i oni koji se nisu pretvarali, niti su imali za šta se maskirati u životu, danas su pod maskama. KOVID 19 je u tom pogledu saveznik i jednih i drugih. Sada je, uopšte posmatrano, pozitivno nositi masku. Što je nekada bilo negativno, u doba KOVID 19 infekcije pretvorilo se u pozitivno.
I ta, socijalna distanca. U početku epidiemije, kada smo prvi put čuli taj pojam, neki su negodovali, jer je tako iskazan podsećao na razliku između ljudi u znanju i imanju, na rastojanje na društvenoj lestvici, koje je obezbeđivalo privilegije, pokazivalo da su oni na većoj društvenoj distanci od ostalih imali veliku platu, bili na poziciji direktora, ministara, pipadali ekonomskoj i političkoj elititi. U socijalizmu, koji je počivao i na jednom od tri pincipa – jednakosti, težilo se smanjivanju društvene distance između ljudi, težilo se jednakosti u pravima i bogatstvima, u znanju i imanju. U to vreme to je bilo pozitivno, a sada negativno. Sada je uputno, čak vrlo važno, nužno, povećavati socijalnu distancu između jednih, drugih i trećih, na veću od 2 metra.
Ili, uvek smo zazirali od onih ljudi koji su nam u rukavicama, podmuklo, prilazili, kada bi nešto hteli razgovarati ili tražiti od nas. U KOVID 19 epidemiji, biti u rukavicama u svakodnevici, u odnosu sa drugima je postalo je veoma poželjno i pozitivno.
Pozitivno je danas često, češće nego inaače – prati ruke mlakom vodom i sapunom i dezinfikovati ih ponekad tokom dana. U prošlosti do KOVIDA 19, a kod nekih i sada, nismo baš mnogo poklanjali pažnje ličnoj higijeni. Čak smo bili skloni da se podsmevamo onima koji to redovno čine. Izgovarali smo se jednom zanimljivom i veselom doskočicom: “ Čistoća je pola zdravlja, a nečistoća druga polovina“. Zbog toga smo dva tri puta, bolovali od crevnih zaraznih bolesti, a deca, od glisti i crevnih parazita. Ali, eto, dočekasmo da nas KOVID 19 opomene, nadam se i nauči, da je pozitivno često u toku dana prati ruke.
Najzad stigosmo do vakcine. To će u narednim mescima biti najinteresantnija tema u Srbiji. U poslednje tri, četiri decenije nastojali smo da pokažemo da je opasno primati vakcinu, znači – negativno. Formirala se čak i jedna društvena grupa – antivakceri. Počelo se stvarati uverenje da su oni sa svojim nastojanjima da nagovore narod da ne primi vakcine – pozitivni.
Zbog toga Srbiju zahvati epidemija malih boginja u kojoj bejahu i nekoliko smrtnih slučajeva. Antivakceri su skloni da svome uverenju žrtvuju i svoju decu, braneći im da se vakcinišu. E, sada, kada KOVID 19 besni Srbijom, i kada se očekuje i sva nada polaže u moć vakcine da epidemiju zaustavi i spase srpski narod, vakcinisanje je nužno potrebno, tj. pozitivno.
Mogli bismo tako još takvih primera ređati, ali nije smisao ove priče u samo u tome da pokaže da su predrasude štetne po zdravlje, nego da i od velike i opasne epdiemije može biti koristi ako na njene izazove svrsishodno menjamo ponašanje tako da sačuvamo život i zdravlje.
U Rajcu, 5. decembra 2020. godine
Pripremio: Dr Petar Paunović, učitelj zdravlja/Rajačka narodna škola zdravlja