Izložba „Nadežda Petrović: Bez boje – crteži iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije“, priređena je u Zaječaru povodom Dana državnosti – Sretenja.
Otvaranju izložbe u galeriji Narodnog muzeja prisustvovali su gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i u ime Vlade Republike Srbije ministar bez portfelja Đorđe Milićević.
Autorka izložbe je Evgenija Blanuša, istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Narodnog muzeja Srbije.
Postavka „Nadežda Petrović: Bez boje“, pruža jedinstven uvid u manje poznati segment stvaralaštva Nadežde Petrović, jedne od najznačajnijih srpskih umetnica – crteže koji svedoče o njenoj ekspresivnoj snazi i umetničkom istraživanju forme i pokreta.
„Velika mi je čast i zadovoljstvo što i ove godine učestvujemo u obeležavanju Dana državnosti, na državnom nivou. Velika zahvalnost Narodnom muzeju Srbije koji nam ustupa svoje jako vredne izložbe. Zaječarci će imati priliku da pogledaju divnu izložbu narednih mesec dana“, rekao je Vujadin Milošević, direktor Narodnog muzeja Zaječar, poželevši prisutnima dobrodošlicu.
„Srpska heroina, Nadežda Petrović, nesumnjivo je obeležila istoriju našeg naroda. Žena koja je akademska slikarka, osnivač Kola srpskih sestara, ratna bolničarka, koja je život izgubila u Velikom ratu. Retko koji narodi sveta imaju osobu koju krase sva ova dela, zbog toga mi kao narod bi trebalo i te kako da se ponosimo što je naša istorija satkana od lika i dela Nadežde Petrović„, istakao je ministar Đorđe Milićević.
Prema njegovim rečima, obeležavanje Dana državnosti u Zaječaru otvaranjem izložbe Narodnog muzeja Srbije – „Nadežda Petrović: bez boje“, nije slučajno.
„Nije slučajno što smo se baš danas sastali, dan uoči jednog od najbitnijih praznika svih Srba – Sretenja, Dana državnosti Republike Srpske i Republike Srbije. Svakim danom trebalo bi da se vodimo pojmom, značenjem i porukom ovog praznika, da se sabiramo, okupljamo u jedinstvu i slozi kao narod, za sva buduća vremena koja nam predstoje. Samo na taj način uspećemo da prevaziđemo sve teške prilike koje nam se kao narodu svakim danom nameću“, istakao je Milićević.
Obraćajući se prisutnima gradonačelnik Zaječara Boško Ničić je istakao da će zahvaljujući pre svega pomoći Narodnog muzeja i angažovanju ljudi iz Narodnog muzeja u Zaječaru, Zaječarci imati priliku da vide divnu izložbu velike srpske umetnice, ali i heroine iz Prvog svetskog rata.
Osvrnuvši se u svom govoru na veliki predstojeći praznik, koji je u srpskoj istoriji obeležen mnogim značajnim događajima, Ničić je naveo i da Sretenje jeste simbol jedinstva.
„Bez obzira na ideološke razlike, bez obzira na bilo kakvu situaciju u društvu, sutrašnji dan je zapravo dan kada Srbi pokazuju svoju jedinstvenost i svoju snagu. Ja bih voleo da tako bude sutra, da svi ispoštujemo jedni druge u proslavljanju i obeležavanju ovog velikog praznika“, naveo je Ničić.
Nadežda Petrović (1873-1915)
Nadežda Petrović je rođena u Čačku 1873. godine. Prve pouke iz umetnosti dobila je od svog ujaka Svetozara Zorića, a poznanstvo njenog oca Dimitrija (Mite) Petrovića sa slikarom Đorđem Krstićem omogućilo joj je da ode u njegov atelje još kao učenica Više ženske škole. Kada je Kiril Kutlik (Cyril Kytlik) otvorio Srpsku crtačko-slikarsku školu u Beogradu, ona je bila prva polaznica u novoformiranom ženskom odeljenju (1896/1897). Kao državni stipendista školovanje je nastavila u Minhenu (1898-1903), najpre kod Antona Ažbea a potom kod Julijusa Ekstera (Julius Exter), budući da kao devojka u to vreme nije mogla da pohađa Akademiju likovnih umetnosti. Nadežda Petrović se u Minhenu zatekla u vreme povoja nemačke moderne umetnosti, minhenske secesije, u okviru koje su se posebno izdvojile tri stilske tendencije: impresionizam, jugendstil i ekspresionizam. Tu se njeno slikarstvo formiralo kao posebna celina i uključilo u evropske tokove moderne umetnosti. Tokom minhenskog perioda Nadežda putuje i posećuje izložbe na kojima se upoznaje sa stvaralaštvom značajnih slikara – Lenbaha (Franz von Lenbach), Libermana (Max Liebermann), Ekstera, Monea (Claude Monet), Renoara (Pierre-Auguste Renoir), Sisleja (Alfred Sisley), Pisaroa (Camille Pissarro), Tuluz-Lotreka (Henry de Toulouse-Lautrec) i dr. Godine 1900. u sali Velike škole u Beogradu organizuje svoju prvu samostalnu izložbu.
Nadeždin srbijanski period (1903-1910), obeležen već jasno formiranim slikarskim uverenjima utemeljenim u likovnoj klimi Minhena, označio je njenu najpre tzv. impresionističku fazu, a potom i fazu ekspresivnog kolorizma. Uporedo s tim, aktivno se baveći kulturnim, političkim i humanitarnim radom, ona osniva Kolo srpskih sestara, prikuplja pomoć za ugrožene i za učesnike Ilindenskog ustanka i odnosi je u Makedoniju (1903), učestvuje u osnivanju i organizaciji Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu (1904), počinje rad u Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj koloniji u okolini Sićeva (1905) i jedan je od osnivača Srpskog umetničkog udruženja (1907).
Zatim 1910. godine odlazi u Pariz, gde povremeno pohađa časove u školi Academie russe (Vassilieff) i izlaže na Jesenjem salonu i Salonu internacionalne unije (1911). Ovde će slikarstvo Nadežde Petrović dostići punu umetničku zrelost. Godine 1911. učestvuje na međunarodnoj izložbi u Rimu.
Po povratkuu Srbiju, koji je označio njenu poslednju, ratnu fazu (1912-1915), predaje crtanje na Višoj ženskoj školi, učestvuje u pripremama za Četvrtu jugoslovensku umetničku izložbu (održanu 1912. godine u Beogradu) i otvara letnju slikarsku školu.
U Prvom i Drugom balkanskom ratu bila je dobrovoljna bolničarka na frontu, a tokom Prvog svetskog rata raspoređena je za bolničarku pri Vrhovnom štabu u poljsku bolnicu Dunavske divizije u Valjevu, u kojoj je 1915. godine umrla od pegavog tifusa.
Izložbu „Nadežda Petrović: Bez boje – crteži iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije“, Zaječarci će moći da pogledaju do 15. marta.
Otvaranju izložbe prethodio je sastanak gradonačelnika Boška Ničića i ministra Đorđa Milićevića u Gradskoj upravi.
