Tribina pod nazivom „Još neko kopa“ održana je minulog vikenda u Hotelu Hamburg u Zaječaru. Tribina je, prema rečima organizatora, realizovana kao odgovor na sve veći broj izdatih dozvola za istraživanje ruda na području istočne Srbije. Ona je bila, kako dodaju organizatori, prava stvar da se čuje reč struke, reč nauke i reč aktivista.
Donedavno, štetni efekti eksploatacije rude po zemljište i vodu, bili su uglavnom ograničeni na opštine Bor i Majdanpek. Međutim, sa sve većim brojem odobrenih dozvola za istraživanje, prirodni resursi u drugim delovima istočne Srbije, poput Homolja i Zaječara, sada su takođe ugroženi, čulo se na tribini.
Tribina je okupila stručnjake i aktiviste iz Srbije koji se bave ključnim pitanjima vezanim za izazove rudarstva. Kroz tri panel diskusije, govornici su se fokusirali na:
-Opravdanost ekspanzije rudarstva u trenutnim okolnostima u Srbiji. Da li koristi premašuju nedostatke, ili su građani, država i pre svega priroda na gubitku, dok strane kompanije ubiraju profite?
-Uticaj otvaranja rudnika zlata i bakra na životnu sredinu u istočnoj Srbiji. Koje ključne informacije javnost treba da zna?
-Potencijalne mere koje građani mogu preduzeti da bi zaštitili svoje lokalne zajednice od štetnih posledica.
„Postoji upitnost za to kompanje. Ljudi kopaju zemlju od kad su nastali, rudarstvo je staro 45.000 godina, ono neće sutra da nestane. Ne možemo prestati da zagađujemo ali možemo zagađivati u toj meri u kojoj možemo održati fukncionalnim naše prirodne i druge resurse i moramo to imati pod kontrolom. Ako nemate pod kontrolom ko i kako istražuje naše rudno blago i koje su tu tehnologije upotrebljene, budući troškovi i koristi, ako nemate pravi bilans i transparentan odnos prema lokalnim zajenicima, najvećim stradalnicima tih rudarskih projakta, onda je jako loše i neodrživo“, kazao je prof. dr Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
On je dodao da je Srbija veoma prljava zemlja, ali da se ekološka svest budi u poslednje vreme.
„Mi imamo šansu da vidimo šta i u kojoj meri raditi da sačuvamo prirodu. Planeta je mala da bi izdržala ovoliki broj ljudi, teret njihovih aktivnosti, suviše su povezane ljudske zajednice da bi u potpunosti ostalo nešto netaknuto, ali može da bude u boljem stanju nego što je danas. Za to je kriva tehnologija ali i ljudi koji su je kreirali i koji primenjuju, a ponajviše inistitucije koje ne rade svoj posao“, rekao je Đukić.
Prema rečima Nikole Krstića, koordinatora Pokreta Tvrđava iz Smedereva, životna sredina je ugrožena do krajnjih granica.
„To nije samo naše mišljenje, već i mišljenje eksperata i Evropskog parlamenta koji je doneo i rezoluciju o tome, koji su gradovi i mesta ugroženi, a takođe, ovde se radi o jednom ne transparetnom procesu besomučne eksploatacije naših resursa. Pre svega i rudnih bogatstava, ali ne samo rudnih. Ja dolazim iz grada gde se kinseska kompanija ponaša kao da smo mi kineska provincija a ne da smo Srbi, tako da je to jedan ozbiljan komplkes problema koji čine nekoliko ključnih ekoloških problema u Smederevu, Boru, Majdanpeku, Zaječaru“, kazao je Krstić.
On je napomenuo da je cilj borbe jasan.
„Cilj je da ostanemo da živimo u našoj zemlji, ja imam dete od 2 godine i želim da živi ovde, ne želim da ga iko istera tako što će da ga truje, uzme sve iz ove zemlje“, napomenuo je Krstić.
Tribina je održana u okviru projekta „Još neko kopa – bauk rudarstva nad istočnom Srbijom“, koji je dobio podršku programa Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.