Samostalna izložba slika Danice Krstić, master likovnog umetnika iz Zaječara, treća po redu, pod nazivom „Oči nevinog“, otvorena je u galeriji Kulturno-obrazovnog centra u Boljevcu. Tridesetak portreta sa grubim i neplaniranim linijama baš kakav je i sam život, prikazaju duboku, psihološku, mračnu čovekovu stranu, ostavljajući veliki utisak na posmatrača.
Kako je i sama objasnila ova mlada umetnica, koja je pre izložbe u Boljevcu imala dve samostalne i 11 kolektivnih izložbi, a neki od njenih radova publikovani su u zaječarskom časopisu „Razvitak“, knjaževačkom časopisu „Istok“ i u katalogu 27. Likovne kolonije „Zaječar 2021“, na portretima su kroz izraz lica, prikazane najdublje ljudske emocije.
„Radovi su počeli da nastaju još tokom mog studiranja na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, sasvim spontano, a ja sam se kasnije ozbiljnije posvetila toj temi. U pitanju su portreti i cilj mi je bio da, pre svega, kroz izraz lica, prenesem neke najdublje ljudske emocije. Inspiracija mi je najviše psihologija čoveka, ono unutrašnje u čoveku, to sam pokušala da prenesem kroz različite tehnike i nadam se da će publika na ovim radovima moći to i da oseti“, kazala je Danica i zahvalila se Kulturno-obrazovnom centru u Boljevcu koji joj je pružio mogućnost da izloži svoje radove, kao i ljudima koji su joj pomogli oko postavke slika i kako je rekla, svega što je bilo potrebno za ovakvu jednu izložbu.
Izložbu je otvorila Jasmina Stefanović, profesor likovne kulture u Boljevcu. Ona je istakla da iako je Danica mlada umetnica, sa 28 godina njeni radovi su ozbiljni i pokazaju umetničku zrelost.
„Velika mi je čast što sam otvorila izložbu mlade, ali jako zrele umetnice kada je rad u pitanju. Izložba mi se jako dopala jer imam utisak da Danica sav taj senzibilitet koji ima krije od nas, ali ga zato prikazuje na svojim slikama. Sve te strahote današnjice, otuđenje i ono što se dešava u modernom svetu, ona to nekako iz sebe projektuje na platno“, rekla je Stefanović.
Tvorac naziva izložbe „Oči nevinog“ je doktor Đorđe Stanojević, profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. On je naziv izložbe obrazložio rečima: „Danica gleda svet iz tog ugla. Gleda ga sa ogromnom emocijom i empatijom. Osećanja su neiskazana i mogu se reći samo slikom“.
Stanojević je, između ostalog, u tekstu o izložbi pod naslovom „Portreti nastali od krvotoka“, napisao:
„Danica Krstić je umetnica najmlađe generacije srpske likovne scene. Ona je sve ono što je njena generacija. Zagledana je u svet koji, trenutno, nema nikakvog smisla. Cutljiva, hiper senzibilna, sa velikim očima koji taj svet posmatraju kao jedan neočekivani fenomen, potpuno suprotan njegovoj istinskoj prirodi. Takvi su i njeni potreti koje godinama pravi. Danica je snažan senzibilitet. Sve što rečima ne može reći, kazaće slikom. Zato i slika. Ona slika Ijude i pejzaže koji su zapravo isto, kao kod slikara Edvarda Munka. Upravo Munkje njena istorijska referenca. Nemi pogledi ka civilizaciji i Ijudskoj psihologiji koja je potpuno neuklopljena u njoj. Tema je čovek, čije celokupno biće je svedeno samo na računicu. Taj čovek mimikom, očima i izrazom lica stremi ka Ijubavi i ka celini bića koja mu nedostaje. Njeni portreti su zaleđeni dok gledaju hladnoće Ijudskih racionalnih konstrukcija koje u pozadini imaju volju za moć. Oni su živi. Kroz njih protiče krv koja se na njenim portretima vidi. Oni su senzibilni. U njihovim očima nema suza jer su one zaleđene u tom pogledu. Zenice su široke kao cvetovi. Pokušavaju razumeti. Prestravljene su sa grubošću, hladnoćom i neosetljivošću hladnog Ijudskog sveta. Ništa tu nije prijatno. Niti njeni potezi, niti boje, niti postoji pokušaj pravljenja nekog estetičkog stila. Zapravo sama estetika, kao kod crteža za Pikasovu Gerniku, nikada nije tema njenog rada. Slično ovom velikom remek-delu, Danica traži izgubljeno Ijudsko osećanje. Traži celinu bića koje je smanjeno do nivoa obične računice u kojem se oseća veoma loše. Danica Krstić je pozicija umetnika koju je svakako zauzimao Edvard Munk početkom XX veka. S tim što Edvard Munk pripada avangardi i preuzima sve karakteristike i iskustva tog perioda. Danica je potpuno oslobođena bilo kakve vrste praćenja formalizma i govori isključivo Ijudskom emocijom. Sve te linije su grube. Neplanirane su i neočekivane. Iste onakve kakavje i život sam. To je veoma slična poetika kao kod režisera Larsa fon Trira. Ta poetika se bori za život. Ona pokušava da odmrzne onu zaleđenu suzu koja tako strpljivi čeka u oku da bi sa njom potekao i život“, zabeležio je Stanojević.
Izložba se, u Kulturno-obrazovnom centru u Boljevcu, može razgledati do 25. novembra.
