Zbog situacije izazvane pandemijom korona virusa, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 7. aprila prošle godine izmenu Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, kojim se terenska realizacija popisa odlaže za period od 1. do 31. oktobra ove godine.
Za ovakvo važno statističko istraživanje, koje se sprovodi na svakih deset godina s ciljem da se obezbede potpuni, kvalitetni i međunarodno uporedivi statistički podaci, a koji su izuzetno značajni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja, polako su počele pripreme.
Prema rečima Slaviše Ćirića, načelnika Odeljenja Republičkog zavoda za statistiku u Zaječaru – za Zaječarski i Borski okrug, ove godine će se popis domaćinstava i stanova raditi tradicionalnom metodom.
„Radiće se anketnom metodom, od vrata do vrata, metodom intervjua, s tim što ćemo prvi put u našoj zemlji popis raditi preko laptopova. Svaki popisivač će imati aplikaciju na svom laptopu, imaće dva upitnika, upitnik za domaćinstvo i stan, i upitnik za svako lice posebno u domaćinstvu“, kaže Ćirić.
Ističe da je veoma važno da građani znaju, da su podaci iz popisa isključivo tajni i da se mogu koristiti samo u statističke svrhe.
„Uvek postoji bojazan od poreza, pogotovo se plaše stanodavci, stanari. Nema razloga za brigu. Nas ne zanima gde je osoba prijavljena u ličnoj karti, već tamo gde stvarno živi. Važno je da građani znaju da podatke ne može niko da koristi na nivou pojedinca i da su tajni“, objasnio je Ćirić.
Konkurs za popisivače biće raspisan 20. jula, a za područje Zaječarskog i Borskog okruga biće angažovano nešto manje od 600 popisivača.
„Prijavljivanje će se vrišti preko sajta Republičkog zavoda za statistiku, a svi popisivači će dobiti laptopove za rad. Neki od uslova koje popisivači moraju da ispune je poznavanje rada na računaru, da su punoletne osobe, da imaju završenu najmanje srednju školu, važno je da žive na teritoriji za koju se prijavljuju za rad jer najbolje poznaju teren koji će popisivati, da nisu osuđivani“, kazao je Ćirić.
Popisivači će morati da prođu petodnevnu obuku, a oni koji budu najbolje uradili test, biće izabrani za popisivača.
„Izabrani kandidati biće testirani, imaćemo celodnevnu obuku od pet dana na kojoj je prisustvo obavezno. Na kraju će se polagati test, imaćemo i rezervne na obuci, a oni koji najbolje urade test radiće kao popisivači“, ističe Ćirić.
POPIS JE RUDNIK PODATAKA I OSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova je statističko istraživanje koje se sprovodi u desetogodišnjem periodu s ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, socioekonomskim, etno-kulturalnim i drugim karakteristikama svih osnovnih jedinica popisa (lica, domaćinstava i stanova) do najnižeg teritorijalnog nivoa.
„Popis je najskuplja i najvažnija statistička akcija u kojoj se dobija puno važnih podataka. Za nas je popis zlatni rudnik podataka, i ostavština za budućnost. Dobijamo osnovne podatke o obrazovanju stanovništva, dobijamo gde smo to u odnosu na pre 10, 20, 30, 50 godina, ekonomske karakteristike, koliko ljudi radi poslove u domaćinstvu, koliko je studenata, čime zaposleni putuju na posao, migraciona kretanja, koliko je osoba sa invaliditetom, u kakvim stanovima ljudi žive, čime se grejemo, da li imamo vodu, kanalizaciju“, objasnio je Ćirić.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine na području Republike Srbije evidentirano je 7.186.862 stanovnika, 2.487.886 domaćnistava i 2.423.208 nastanjenih stanova.
