Polaganjem venaca i odavanjem pošte poginulima, u kasarni Nikola Pašić u Zaječaru juče je obeležena 79. godišnjica formiranja 9. srpske udarne brigade.
Na spomen bistu narodnom heroju Vasiliju Đuroviću Žarkom, prvom komandantu ove brigade, vence su, između ostalih, položili pripadnici vojske, članovi zaječarskog SUBNOR-a, predstavnici rezervnih vojnih starešina i ratnih vojnih invalida, članovi udruženja vojnih penzionera i potomaka ratnika.
O 9. srpskoj udarnoj brigadi, njenom ratnom putu i doprinosu narodnooslobodilačkoj borbi govorio je Dragoljub Nikolić, predsednik SUBNOR-a Zaječar, koji je naglaso da iako su teška vremena moramo da pamtimo, sećamo se i vraćamo se istoriji i čuvamo tradiciju.
„11. marta 1944. godine u selu Rečica na teritoriji opštine Bojnik, podno Radan planine, formirana je 9. srpska udarna brigada, koju je činilo 379 boraca iz Timočke krajine, Sokobanje, Svrljiga i Niša. Komandat je bio Vasilije Đurović Žarki, njegov zamenik je bio Jovan Kecman Čeda, a politički komesar Saša Gligorijević. Vojska je bila dobro naoružana, i marta i aprila vodila borbe. U toj borbi nestao je i poginuo Vasilije Žarki. Za komandata je izabran Jovan Kecman Čeda koji je ostao i do kraja rata ali i posle. Tokom aprila i maja brigada je vodila teške borbe u dolinama Morave i glavni štab je kao priznanje doneo odluku da ova brigada ima broj devet“, kazao je Nikolić.
Nikolić je podsetio da je brigada imala tri narodna heroja:
„To su bili Vasilije Đurović Žarki, Petronije Jovanović i Branko Milošević. 84 borca imala su priznanje nosioca partizanske spomenice, kao najveće priznanje u Drugom svetskom ratu“.
9. srpska brigada je pored učešća u Drugom svetskom ratu učestvovala i u okršajima tokom raspada Jugoslavije 1991. i 1992. godine i NATO agresije 1999. godine, gde je deo brigade dejstvovao na Kosovu i Metohiji, a deo bio u pripravnosti na teritoriji Timočke krajine.
U čast boraca u zaječarskoj kasarni se nalazi i Spomen kuća svih ratova Timočke krajine.
