Cvetna nedelja је šesta nedelja Velikog posta. Iza nje sledi, sedma nedelja, Strasnа sedmicа, kao uvod u Vaskrs gde slavimo veliki i najradosniji praznik Vaskrsenje Isusa Hrista.
Šesta nedelja Velikog posta posvećena je sećanju na događaj svečanog Ulaska Hristovog u Jerusalim.
Praznik Ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim spada u red velikih (Gospodnjih) praznika, ali nema ni pretprazništva ni poprazništva, jer je okružen danima posta i Strasne sedmice.
Osobenost predstavlja samo osveštanje palmovih grana, odnosno kod nas grana vrbe, kao bilja koje rano daje pupoljke. Ali, ipak, iako taj praznik nema dan predprazništva, kao drugi veliki praznici, bogosluženje čitave sedmice, počevši od ponedeljka, u mnogim stihirama i troparima posvećeno je događaju ulaska Gospoda u Jerusalim.
Vaskrsenjem Lazara Isus Hristos je projavio Svoju Božestvenu silu i slavu i uverio svoje učenike i sve u predstojeće Svoje Vaskrsenje i opšte Vaskrsenje umrlih u dan Suda Božijeg.
Lazareva subota i Cveti su prelaz od Četrdesetnice ka Strasnoj sedmici.
Oni koji veruju, bez obzira da li poste ili ne poste, trebalo bi da odu u crkvu i prisustvuju službi gde će osetiti radost koju donosi veliko Hristovo čudo vaskrsenja Lazara. U vazduhu se oseća vera, spokoj i velika nada.
Nekada su na Lazarevu subotu od kuće do kuće išle lazarice i dodole, koje su uz pesmu želele domu i ukućanima napredak i sreću.
U Cvetnoj sedmici Uskršnjeg posta devojke i deca odlaze na livade i beru poljsko cveće kojim kite kuće i dvorišne zgrade sa spoljne strane. Najčešće se kiti margaretom ili krasuljkom. Negde se devojke opasuju vrbovim prućem da budu jedre kao vrbe, a muškarci beru mladu koprivu i njom se kite.
U Kupreškom polju u jednom od dana Cvetne sedmice žene uberu onoliko krasuljaka koliko ima ukućana, pa zadenu cveće uveče na vrata. Sutradan bajaju i proriču razne stvari po cvetovima. Najčešće gledaju čiji je cvet prvi uvenuo. Onom kome se to desilo pretpostavlja se da će imati problema u toku godine.
Ubrano cveće se nikad ne unosi u kuću.