Za Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike u ponoć je počeo Veliki ili Časni post, koji traje sedam nedelja i najavljuje najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Vaskršnji post naziva se Veliki zbog važnosti i dužine trajanja, ali i Časni, jer obuhvata vreme Isusovog stradanja i razapinjanja na Časni krst. Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Duhovni post podrazumeva odricanje od grešnih i zlih misli, dok se telesni post odnosi na udržavanje od alkoholnih pića i hrane životinjskog porekla.
Prema verovanju, prva osoba koja je držala Uskršnji post bio je sam Isus Hrist, koji se dugo pre smrti uzdržavao od hrane i pića, nakon čega su njegovi sledbenici počeli da poste u susret Vaskrsu.
Uskršnji post je najstroži, a dozvoljava vino i ulje samo subotom, nedeljom i na Mladence, odnosno ribu na Cveti i Blagovesti, dok se svih ostalih dana posti „na vodi”. Prva tri dana prve nedelje Velikog uskršnjeg posta se posebno strogo posti.
To isto važi i za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi”, osim Velikog četvrtka kada je dozvoljeno ulje i vino.
Na Veliki petak uzdržavamo se od jela i pića sve do iznošenja plaštanice oko 15 časova. Strogo se posti i na Veliku subotu.
Prvi ponedeljak Velikog posta zovi se Čisti Ponedeljak. Nekada je bio običaj da se ovog dana vrši veliko spremanje i čišćenje kuće. Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana. Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne.
Na Čisti ponedeljak, žene spremaju i čiste kuću, deca i odrasli se kupaju, šišaju i briju. Dobro je na ovaj dan započeti velike poslove jer će svi biti napredni. Žene izlaze na njive i bacaju pregršt žita da bi usevi bili čisti, bez korova i kukolja. Nekada žene nisu prele, niti su dozvoljavale da se jede kašikom. Verovalo se da će se ovim radnjama sprečiti da ptice napadaju njive zasejane žitom. Ovog dana se ništa ne daje iz kuće.
Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka.
Na kraju Vaskršnjeg posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja ovog perioda 48 dana.
