Na čelu opštine Knjaževac i u naredne četiri godine biće dosadašnji predsednik Milan Đokić, potvrđeno je na sednici lokalnog parlamenta održanoj 22. avgusta.
Prilikom obraćanja javnosti Đokić je naveo da će lokalna samouprava funkcionisati u korist svih građana ove lepe varoši, „u korist dece i generacija koje će tek doći i živeti u ovom predivnom gradu“.
„Knjaževac, ima neke svoje ambicije ima neku svoju perspektivu. Neću pričati o tome što je rađeno u prethodnom periodu, jer ovo nije izveštaj o radu, već ću vas ukratko upoznati sa onim šta su planovi za naredni četvorogodišnji period“, rekao je Đokić i dodao:
„Kad je u pitanju jedan od tri osnovna stuba razvoja opštine Knjaževac, a to je poljoprivreda, napominjem da ćemo u naredne četiri godine jako mnogo pažnje posvetiti sa jedne strane pojeftinjenju proizvodnje višnje, šljive i ostalih sirovina. To znači da ćemo smanjiti troškove branja nabavkom velikog broja mašina za automatsko branje višnje i šljive i na taj način sniziti troškove branja višnje što će omogućiti našim proizvođačima veću i bolju zaradu. Strateški ćemo se potruditi da se u naredne četiri godine broj mašina za automatsko branje višnje približi cifri od 50, a možda i više“.
Drugi segment, kada je o poljoprivredi reč, jeste pomoć poljoprivrednim proizvođačima da mogu svoje poljoprivredne proizvode, bilo da se radi o voću, povrću, medu ili bilo čemu drugom, preraditi u poluproizvode ili gotove proizvode, da takve poluproizvode ili gotove proizvode plasiraju na tržište, i da na taj način ostvare značajno bolji prihod za sebe i za svoje porodice –s jedne strane, a sa druge strane da se smanji monopolistički uticaj otkupljivača „koji nažalost ponekad iskoriste situaciju i cena ne bude onakva kakva bi mogla da bude postignuta na tržištu“.
Cilj je, prema rečima prvog čoveka Knjaževca, da se podrže svi, od najmanjih do jako krupnih proizvođača, koji imaju bilo kakvu ideju kako da svoju višnju, šljivu, papriku, svoje mleko ili meso prerade u neki poluproizvod ili u neki gotov proizvod.
„Radićemo na tome da poljoprivredne proizvođače stimulišemo da se udružuju da formiraju zadruge ili kooperative i da na taj način, udruženi, dostignu značajno veće količine koje će onda omogućiti lakši plasman njihove robe i lakši nastup na tržištu. Pružićemo potpunu logistiku svim našim poljoprivrednim proizvođačima i svim firmama koje se bave preradom naših poljoprivrednih proizvoda da mogu da konkurišu kod svih otvorenih postojećih evropskih i drugih fondova, kako bi obezbedili sredstva za realizaciju svojih planova što će u drugom koraku značiti i povećanje tržišta za sve poljoprivredne proizvode“, naveo je Đokić.
On je istakao da je tokom prethodinih osam godina napravljena jako velika sirovinska baza, da na teritoriji opštine Knjaževac ima jako mnogo hektara pod višnjom i šljivom, značajne površine pod dunjom, te da se otvara mogućnost i ukrupnjavanja zemljišta u dolini Timoka, što će dovesti do toga da Knjaževac bude jako velika sirovinska baza.
„Ali, mi ne želimo da naši poljoprivredni proizvodi na dalje tržište idu samo kao sirovina i da naši seljaci zarađuju tako malo, već želimo da upravo kroz finalizaciju njihove sirovine ili makar kroz preradu poluproizvoda i oni koji direktno proizvode voće, povrće i ostale poljoprivredne proizvode zarade značajno više“, rekao je Milan Đokić i dodao:
„Edukacija upravo o mogućnostima za preradu tih poljoprivrednih proizvoda će biti jako važan segment u naredne četiri godine“.
Opština Knjaževac je jedna od lokalnih samopuprava koje su u prethodnom periodu za poljoprivredu izdvajale iz budžeta procentualno najviše u Srbiji, a plan je da taj procenat izdvajanja iz opštinskog budžeta za novu, drugu, fazu bude značajno veći.
„U prvoj fazi, u prve osam godine smo imali upravo podizanje sirovinske baze, a sada svu tu sirovinu treba da finalizujemo i da svi koji se time bave zarade više“, naveo je predsednik opštine.
Drugi važan sektor ove opštine na jugoistoku Srbije je turizam.
„Stara planina, kao što znate je na nekom nivou razvoja koji je, u odnosu na potencijale, moglo bi se reći samo prvi korak. Jako mnogo potencijala ima i radimo na tome da ovaj veliki potencijal razvoja turizma ne samo za knjaževačku opštinu, već za čitavu jugoistočnu pa i istočnu Srbiju ponovo uđe u novi investicioni ciklus i da kroz nove investicije krenemo da i dalje razvijamo Staru planinu“, rekao je Đokić i dodao:
„Ali ono što će biti apsolutni prioritet u radu naredne četiri godine kad je u pitanju turizam, je razvoj turističkog kompleksa u našem selu Rgošte oko termomineralnog izvorišta Banjica“.
Đokić je najavio objekte za SPA, rehabilitacione i velnes sadržaje koji će biti izrađeni neposredno pored samog izvorišta i to već u 2021. godini.
„Radićemo na tome da i hotel između bazena i samog puta za koji smo uradili kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju i izdali građevinsku dozvolu, takođe bude započet sa izgradnjom u 2021. godini, a završen 2023. ili 2024.“, kazao je Đokić i dodao:
„Želimo da sva naša sela bez obzira da li se nalaze pored prirodnih potencijala kao što su Stara planina ili Rgoška banjica, a gde ima ljudi koji žele da se bave seoskim i etno turizmom, budu apsolutno potpomognuta iz opštinskog budžeta i od strane lokalne samouprave značajnim investicajama u infrastrukturu. Niko neće doći u neko knjaževačko selo ako ono nije podno planine ili blizu Banjice da boravi u nekom etno domaćinstvu, ako do tamo nema dobrog puta, ako tamo nema vode, ako tamo nema struje, onda nećemo uspeti ništa da uradimo. Ali svi oni koji žele da se u kojem god knjaževačkom selu bave i razvijaju seoski etno turizam mogu da računaju na značajnu podršku iz opštinskog budžeta„.
Treći stub razvoja opštine Knjaževac, i ono po čemu je Knjaževac drugačiji od ostalih lokalnih samouprava na području Timočke krajine i jugoistočne Srbije je privredna aktivnost i očuvani, ojačani i unapređeni sektor malih i srednjih preduzeća.
„Cilj nam je da taj broj bude još veći i da bude još više zaposlenih u tom sektoru. Ali ono što je jako važno i čemu ćemo posvetiti mnogo pažnje je da čitav poslovni ambijent bude još bolji, da naši privrednici mogu da ostvare veće zarade i da zbog toga mogu i da svojim radnicima daju veće plate. Mi ne želimo da knjaževački radnici rade samo za minimalac, mi želimo da ih bude mnogo, ali i da zarađuju dobro. Da bi oni zarađivali dobro moraju da pre svega oni koji posao daju ostvare prihode iz kojih će moći da isplaćuju i njihove zarade. Upravo iz tog razloga i sa tim motivima smo ušli u veliki ambiciozni projekat formiranja Bescarinske slobodne zone u postojećoj Industrijskoj zoni Knjaževca od postojeće pumpe Knez petrola, pa sve do izlaza prema Zaječaru sa leve, a proširićemo i na desnu stranu ako bude sve išlo kako treba. I upravo režim rada bescarisnke zone će učiniti čitav ovaj deo značajno atraktivnijim, a podsetiću vas da smo pre nekoliko meseci u oko dve nedelje otvorili tri proizvodna pogona, fabrike, u tom delu industrijske zone na toj teritoriji opštine Knjaževac“, istakao je prvi čovek grada i dodao:
„Pribavićemo još nešto od imovine bivšeg IMT, pribavićemo i dosta zemlje na tom potezu, sve to objediniti i ponuduti knjaževačkim pre svega, ali i investitorima iz zemlje iz inostranstva da dođu i da formiraju svoje proizvodne pogone ovde“.
Đokić je istakao da je broj nezaposlenih u Knjaževcu danas 2700, i podsetio da je pre osam godina bio 4.300.
„Spustili smo stopu nezaposlenosti u odnosu na realan broj stanovnika na ispod 10 odsto i smatramo da je to veliki uspeh, ali prosto ima još uvek, ne beskonačno, nažalost, mogućnosti da određeni broj radnika sa ove evidencije bude prekvalifikovan, dokvalifikovan, stručno osposobljen da radi na poslovima koji će se naći na tržištu. Upravo zato planiramo permanentni trening centar za obuku radne snage u onim granama koje zapošljavaju najveći broj radnika na teritoriji opštine Knjaževac, a to su svakako tekstil, obućarstvio i drvoprerada“, rekao je Đokić.
Infrastrukturno gledano, Knjaževac se promenio, poprilično. Ova lepa varoš više nema neafaltiranih puteva u gradu, putevi prema selima su drugačiji, bolji, kvaliteniji.
„Da li su sjajni, naravno da nisu, da li može da se uradi još mnogo više? Da. Ali ja vas podsećam da mi imamo veliki broj sela, ogromnu putnu lokalnu mrežu sela o kojoj vodimo računa i smatramo da smo u prethodne četiti godine, a uzimajući u obzir koliki nam je budžet, uradili jako mnogo. Da li smo uradili dobro, da li smo uradili dovoljno, da li ima prostora za više? Naravno da ima i nastavićemo ka tome, ali ono šta nam je infrastrukturni prioritet, to je povezivanje Knjaževca sa ostalim gradovima u okruženju, sa koridorom 10, sa niškim aerodromom sa sofijskim aerodromom, što će učiniti čitavu opštinu značajno atraktivnijom i za investitore u bilo kojoj oblasti, i za život Knjaževčana. Rekonstrukcija puta prema Zaječaru dugo najavljivana konačno počinje narednih dana. Pravi se asfaltna baza i sve ostalo šta je neophodno“, rekao je Đokić navodeći i da će se uz pomoć Puteva Srbije, Ministarstva, Vlade RS raditi i na rekunstrukciji problematičnih deonica puta na ostalim putnim pravcima.
Đokić je podsetio i na rekonstrukciju knjaževačkog vodovodnog sistema.
„Rekonstrukciom i automatizacijom svih postoječih pumpnih stanica Knjažavac će imati obezbeđeno kvalitetno zdravo i dovoljno vodosnabdevanje za naredne generacije i reko bi za naredne decenije i decenije koje će dolaziti“, dodao je.
U selima će se, kaže, nastaviti rekonstrukcija domova kulture:
„Nastavićemo akciju popravke seoskih domova, do sada smo ih uradili u značajnom broju i oni jesu postali mesto okupljanja ljudi koji žive u tim selima, pa i u okolnim, ali ćemo sa tim nastaviti i nadalje“.
Važan segment, prema rečima Đokića, kada se razmišlja o generacijama koje dolaze, je i ekologija:
„Ne smemo da zaboravimo i odgovornost prema budućim generacijama, životnu sredinu moramo ostaviti onakvom kako smo je zatekli, ili unapređeniju i bolju, nikako devastiranu i narušenu, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja i dorada kanalizacionih mreža će nam biti veliki i ambiciozn strateški projekat kada je u pitanju ekologija“.
Negativna stopa nataliteta, je ono što, kao i celu Srbiju i celu Evropu, Knjaževac najviše tišti.
„Naravno da ćemo nastaviti i zajedno sa državom kojima ambiciozan plan upravo kada je natalitet u pitanju, da radimo na tome da trendove negativnog nataliteta zaustavimo i da migracione procese pokrenemo u nekom drugom smeru. Neko će reći to je preambiciozno, to nije moguće, ja bih vam rekao da od 1958. godine Knjaževac nije imao više novorođenih beba nego preminulih. Ali ono što je dobro jeste da se broj novorođenih beba na teritoriji opštine Knjaževac iz godine u godinu povećava. Skromno, ali se povećava. To i jeste jednim delom malim, zasluga pronatalitetne politike koju smo vodili do sada“, kazao je Đokić i dodao:
„Podsećam vas da smo jedina opština u Srbiji koja daje četiri hiljade evra za svaku majku koja nije u radnom odnosu a rodi treće dete, da pomažemo na razne načine, i sve porodice sa mnogo dece, da im dajemo i stipendije i besplatne udžbenike i ostalo što im je neophodno i sa takvom politikom family-friendly opština Knjaževac će nastaviti u narednom periodu. Želimo da budemo opština koja će staviti do znanja svim mladim bračnim parovima koji žele da čuvaju mnogo dece, da ćemo im za svaki problem koji će im se javiti izaći u susret. Kada su u pitanju migracioni procesi, krenuli su davno, još posle Drugog svetskog rata počeli su ljudi iz knjaževačkih sela da odlaze, pre svega u Knjaževac, a posle i u veće gradske centre. Međutim, moram da pomenem nešto čemu smo svi mi svedoci – evo u Kalni je mnogo porodica, koje ničim nisu vezane za knjaževačku opštinu, kupilo kuće. Mladi bračni parovi eto žive u staroj Kalni, rekonstruišu kuće, a imamo i dve mlade trudne žene koje su došle iz drugih gradova da u Knjaževcu i u Kalni rode svoju decu. Gde god prođete kroz knjaževačka sela vidite da do juče zapuštene kuće neki naslednici, ili neki mladi ljudi koji su ih kupili, renoviraju. Da li je to najava nekih drugačijih trendova? Ja se nadam da jeste. A naša je želja da Knjaževac ne bude grad koji lagano izumire i gde ćemo sa sigurnošću da gledamo kako se smanjuje broj stanovnika, već grad koji će raditi na tome da se u njega vrate i oni koji su iz njega otišli, a da mnogim drugima koji razmišljaju gde da nastave svoj život upravo Knjaževac bude alternativa. Imamo najlepšu varoš u Srbiji, imamo šta da ponudimo kada je u pitanju zaposlenje, kada je u pitanju posao. Cilj nam je da nas bude više. U suprotnom – džabe fabrike, džabe višnjari, džabe hladnjače, ako ne bude imao ko da hoda ovim lepim trgovima, ako ne bude vozila za ove lepe ulice, ako ne bude bilo ljudi.„
Inače, mlad i perspektivan sastav ljudi čini i knjaževačko Opštinsko veće: doktor filoloških nauka Dejan Milutinović, profesor na Fakultetu književnosti u Nišu, magistar ekonomskih nauka Miloš Nikolić, vlasnik i direktor preduzeća SCS, inženjer saobraćaja Dubravka Pavlović, upravnica Pošte u Knjaževcu, protojerej Siniša Đorđević, višedecenijski knjaževački sveštenik, Marija Jelenković, apsolvent na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, kao i dvojica članova koji su i u prethodnom mandatu bili deo Opštinskog veća – Miodrag Kosovac i Radomir Veljković.
Za zamenika predsednika opštine Knjaževac izabran je Branislav Josifović, dosadašnji šef Kabineta predsednika opštine.
Ovaj medijski sadržaj objavljen je u okviru projekta “Knjaževac u fokusu”. Projekat „Knjaževac u fokusu“, sufinansiran je iz budžeta Opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.