Istočna Srbija skriva pejzaže koji ne traže reklamu – dovoljno je da ih jednom doživite. U okruženju Bora, između gustih bukovih šuma, kraških visoravni i surovih litica, smenjuju se planine i predeli koji podjednako privlače planinare, avanturiste, zaljubljenike u prirodu, ali i one koji traže mir i tišinu daleko od svakodnevice. Crni vrh, Dubašnica, Malinik i Stol nisu samo geografske tačke na mapi – to su prostori snažnih prirodnih kontrasta i bogate istorije. Kroz njih se otkriva prava slika „zlatnog Bora“ – divlja, autentična i neponovljiva
Planina Crni vrh, jedna od planina najbogatijih bukovom šumom izuzetnog kvaliteta, nalazi se 30 kilometara od Bora. Ova planina, deo šumskog kompleksa Kučaja, daje posebno obeležje planinskom prostoru okoline Bora, pored ostalog i zbog toga što poseduje nаjvrednije i najkvalitetnije sastojine bukove šume u nаs, а moždа i u Evropi, prijаtnu plаninsku klimu, sа sedаtivno-terаpijskim i stimulаtivnim delovаnjem, bujno zelenilo leti i duboki snežni pokrivаč zimi koji se zаdržаvа do kasno u proleće. Sve to Crni vrh čini privlаčnim tokom cele godine.
Odаvno predstаvljа metu turistа i izletnikа, zbog čegа je i dаleke 1952. god. nа ovoj plаnini izgrаđen Plаninаrski dom, а nešto kаsnije uređen je teren zа skijаnje sа uspinjаčom. Ovde je devedesetih godinа zаpočetа grаdnjа jednog od nаjvećih zimskih centаrа u Evropi „Jelen-Hyatt Regency“.
SEĆANJA NA VREME KOJE SADA IZGLEDA KAO DAVNO PROŠLO
Jedna od prvih radnih akcija u ratom opustošenoj zemlji organizovana je na Crnom vrhu kod Bora. U sred zime, od kraja januara do početka marta 1945. godine, 1.630 omladinaca iz više okruga Srbije, okupljenih u 10 brigada, odnosno 15 radnih bataljona, iako nedovoljno obučeni u toplu odeću za hladne dane u planini, na Crnom vrhu, kod Bora, po jakoj, ciči zimi (do -30°C), stalno zasipani snežnom vejavicom, nasekli su i otpremili, prvo, svojim rukama izgrađenom prugom do Bora (12,6 km), a odatle vozom do Beograda, preko 10.000 kubnih metara ogrevnog drveta za beogradske bolnice pune ranjenika, za hladne škole i druge ustanove, kao i za nezbrinute porodice. Od 15. januara do 22. aprila 1945, od Crnog vrha do Bora, Moravska i Zaječarska brigada izgradile su, uz pomoć jedinog stručnog lica Milana Rodića, prugu dužine 12,5 kilometara kojom su otpremana drva.
Od 2012. godine na planini je instalirana žičara, uža dvosedna, kapaciteta 1500 skijaša na sat. Davnih 80-ih godina već je postojao ski lift tipa Sidro koji je takođe u funkciji. Skijalište koristi prirodni sneg.
„Nema još uvek uslova za veštačkim osnežavanjem, tako da zavisimo od prirodnog snega, ali je u sezoni kada ima snega skijalište izuzetno posećeno i dolaze nam iz Požarevca, iz Bugarske, gosti iz Rumunije na skijanje, zato što imamo izuzetno interesantne staze, što mlade skijaše jako privlači, vole neke nove lokalitete da posete i oprobaju se na novim stazama“, kaže Vesna Drobnjaković iz Turističke organizacije Bora.
Skijalište na Crnom vrhu ljubiteljima zimskih sportova, posebno skijašima, nudi dve staze – jednu dužine 1.550 metara za smelije i vičnije, pored nove žičare, i drugu dužine oko 800 metara duž ski-lifta prema nedovršenom hotelskom kompleksu Jelen-Hajat.
Na Crnom vrhu, na nadmorskoj visini od 1037 metara, 1966. godine osnovana je meteorološka stanica. Maksimalna temperatura izmerena je na ovoj stanici 24. jula 2007. godine i iznosila je 36.5оC, dok je najniža temperatura od kada se vrši merenje zabeležena 13. februara 1985. godine -22.2 оC. Maksimalna debljina snežnog pokrivača bila je 167 centimetara 25. januara 2000. godine.
Visoravan Dubašnica nalazi se na 35 kilometara od Bora u pravcu Borskog jezera, na nadmorskoj visini od 800 do 1000 metara i predstavlja najveću krečnjačku oblast.
U Turističkoj organizaciji Bora saznajemo da se ova oblast prostire na površini od 82 kilometara, gde dubina krasa doseže i do 200 metara.
„Dubašnica je bogata šumama, livadama, pašnjacima, kao i bogatim životinski svetom. Ima muflona, vukova, srna, zečeva, što je izuzetno čini pogodnom za bavljenje lovom. Posećuju je planinari, speleolozi, ima puno vrtača i uvala. Interesantna je i za izletnike, zaljubljenike u prirodu, za istraživače, biologe, zoologe“, ističe Drobnjaković.
Na Dubašnici, između Bora i Žagubice, nalazi se prerast Samar, prirodni kameni luk, oko 15 metara visine, dugačak oko 30 metara – pravi prirodni “portal” u šumi.
Obeležena staza vodi kroz šumu do samog luka. Staza je laka do umereno zahtevna, a do prerasta se stiže za oko 30 minuta laganog hoda. Proleće i jesen su posebno lepi periodi za posetu. Zbog male posećenosti, Samar je savršeno mesto za opuštanje, meditaciju, osluškivanje ptica i piknik u tišini.
Prerast Samar nije samo prirodni luk – to je kapija u svet netaknute prirode istočne Srbije. Spokojna atmosfera i blizina drugih atrakcija ovo mesto čine idealnim za sve koji žele da otkriju prirodu daleko od uobičajenih ruta.
Nadmorska visina Dubašnice iznosi između 800 i 1000 metara.
Najviši vrhovi su Mošuluj (1.036) i Stobari (1048m). Dubašnica je kraška površ, rasčlanjena brojnim vrtačama i kanjonskim dolinama, ponornicama…
Fama oko Dubašnice
– U srpskoj javnosti i dalje se ispredaju najfantastičnije priče o brojnim zaštićenim objektima u kojima se Slobodan Milošević odmarao. Jedan od njih je vila sa lovištem u vlasništvu Vlade Srbije na Dubašnici kod Borskog jezera.
“Pisali su da je objekat ograđen velikom bodljikavom žicom, da su kamere na svakom uglu, da su bačene silne pare u ograđivanje te renovirane vile. A istina je da je kapija obična drvena ograda koja ograđuje objekat, da je sve to urađeno prilikom gradnje objekta i da je u takvom stanju zatečeno i ništa menjano u narednih deset godina, koliko je Milošević povremeno posećivao. U unutrašnjosti vile nije ništa menjano, jedino je dograđen bazen. A očigledno je nekome bilo u interesu da pravi senzaciju“.
Odlomak iz knjige “Slobodan Milošević – neke druge priče”
I Malinik je omiljeni prostor borskih planinara i avanturista, i još jedna oaza očuvane prirode. Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrhovi su Veliki Malinik (1158 m) i Mali Malinik (1019 m). Vidikovac Kovej je na 740 metara, na samoj je litici kanjona, gde je dubina 300 metara. Cela planina je ispresecana obeleženim planinarskim stazama.
Najistaknutije karakteristike su spektakularni Lazarev kanjon i Lazareva pećina, kao i bistra Lazareva reka. Ona, i u sušnom periodu, napaja Borsko jezero i, iz više izvorišta, služi za stanovnike grada Bora.
Stol predstavlja bazu planinara Bora, a putopisci ga nazivaju „Alpima istočne Srbije“. Spada u najstarije planine Evrope – nastao je pre 277 miliona godina.
Opisivali su ga mnogi namernici, pisci, istraživači, turistički poslenici; zvali su ga i „nestvarnim mestom“, a Beograđanin Dimitrije Ostojić je napisao: „Stol je deo najlepše reazglednice koju duša odavde može da ovekoveči“, nastavljajući na svom blogu sa podacima i opisima: „U pitanju je monumentalna gromada koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. Cela planina je ispresecana šumama i pašnjacima, a sa vrha – 1.154 metra, kao džinovskom sekirom, spuštaju se isečene vertikalne litice. Baš takva konfiguracija čini ga izuzetno privlačnim za planinare, izviđače, paraglajderiste, bicikliste, skijaše, alpiniste…”
Na portalu „Nestvarna mesta“ nalazimo: „Veliki krš, Borski Stol i susedni Deli Jovan, po svom poreklu, spadaju u stare gromadne planine i pripadaju Karpatsko – Balkanskom masivu. Zbog svoje starosti ovo su i usamljene planine – jer su njihovi delovi vremenom potonuli…”
Prostori Krša i Stola sa okolinom i grebenima čine Gornjanski kras o kome je Jovan Cvijić napisao: „Horizont sa njega spada u najrasprostranjenije u istočnoj Srbiji. On je za severni deo istočne Srbije ono što je Rtanj za južni, što je Stara planina za oblast Nišavsku i Oblik za oblast Veternice…I Srbija ima svoje Alpe, predeo je prosto nestvaran“.
Odlomak iz knjige PSD „Crni vrh“ 70 godina – I put i volja
Stol ili Goli krš je pravi raj za ljubitelje prirode, sa bogatstvom zelenih prostranstava, živopisnim cvetnim livadama i pesmom ptica koje čine svaki boravak na ovoj planini nezaboravnim.
Od bukovih šuma Crnog vrha i njegovih snežnih zima, preko kraške tišine Dubašnice i prerasta Samar, do dramatičnih kanjona Malinika i monumentalnih litica Stola – prostor oko Bora predstavlja jedinstvenu celinu prirodnih čuda istočne Srbije. To je kraj u kome se istorija, mitovi i netaknuta priroda prepliću sa savremenim avanturizmom i turizmom u nastajanju. Upravo u toj ravnoteži između divljine i čoveka leži njegova posebna vrednost. Za one koji žele da upoznaju Srbiju izvan utabanih staza, ovi predeli nisu samo destinacija – već doživljaj koji se pamti i kojem se rado vraća.
Autor: Bobana Obrenović
Projekat „Oko zlatnog Bora“, sufinansiran je od strane Gradske uprave Grada Bora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.