Matična biblioteka „Svetozar Marković” u Zaječaru obeležila je juče svoj Dan. Najstarija ustanova kulture u gradu beleži sto pedeset devet godina od osnivanja. Zaječarsko Čitalište počelo je sa radom 27. novembra 1866. godine, a ono je legitimni prethodnik ove ustanove.
Na prigodnoj svečanosti, tradicionalno, dodeljene su nagrade najaktivnijim članovima svih odeljenja i ogranka u Kotlujevcu.
Nagrađeni članovi:
Najmlađi član: Vera Živković
Pozajmno odeljenje za decu: Anastasija Jovanović
Najstariji član: Stana Stevanović
Pozajmno odeljenje za odrasle: Svetlana Veljković
Kotlujevac: Leposava Pavković
Najaktivnije korisnice čitaonice: Jovana Popović i Jelena Trifunović
Svečanost je nastavljena promocijem knjige autora Stevana Veljkovića pod nazivom „Iz beležnice jednog hroničara” u izdanju zaječarske biblioteke na kojoj su govorili priređivači publikacije: Boban Đorđević, direktor zaječarske biblioteke, bibliotekar savetnik, istoričar i bibliograf i Bora Dimitrijević, arheolog, autor i koautor brojnih publikacija, dugogodišnji direktor Istorijskog arhiva i Narodnog muzeja u Zaječaru. Recenzent publikacije je Nikola Milutinović, istoričar i arhivista Istorijskog arhiva Timočke Krajine.
U smislu sagledavanja doprinosa jednog publiciste, prosvetnog radnika, direktora, kolekcionara, planinara, rukovodioca Zavičajnog odeljenja, priređivači su se potrudili da prošlost ovog grada sačuvaju u ovoj publikaciji „Iz beležnice jednog hroničara”. Njegove beležnice obiluju pričama, od kojih je najveći broj objavljen u radioemisiji „Stari fijaker” i u listu „Timok”.
U njegovim autentičnim pričama prepoznaje se vreme, događaji, ljudi starog Zaječara, njihova dela, navike, običaji. Publikacija predstavlja jedinstveni svet zaječarske istorije od oslobođenja od osmanske vlasti do Drugog svetskog rata, prikazan kroz 27 naslovljenih tekstova u kojima čitaoci mogu da saznaju o prvom asfaltu u gradu, česmama koje su ponos Zaječara, o nekadašnjim reklamama za prve dućane, o esnafskim zabavama, o velikoizvorskom engleskom mostu, o vremenu kada je knez
Miloš Obrenović boravio u Zaječaru i kad je pred njim uveselenije činila
izvesna Bona, o prvoj bankarskoj organizaciji u Zaječaru, ciglani, crepani i prvoj parnoj pivari, pevačkom društvu „Timok” i prvoj čitaonici, listu „Timočanin”, o uputstvima Udruženja Timočana i Krajinaca svojim zemljacima, o vozu pod imenom ”Ćira”, o Kraljevici i Paviljonu, o zaječarskim sokacima i panađurima, o prvoj elektrici, o prvoj međugradskoj telefonskoj vezi, o Čestobrodici, o začetku zaječarske industije, o pruzi za ugljenokop, belgijskoj pruzi, o kafanama i nadimcima zaječarskih varošana, prvim javnim proslavama Nove godine, prvom parnom kupatilu, najvećim vremenskim nepogodama koje su zadesile grad, o prvom aero-mitingu u organizaciji Aero-kluba ”Naša krila” na Kraljevici, i o svemu onome što je za nepunih 70 godina, od sela Zaječar, kako se zvanično vodio u državnoj administraciji, naraslo u bogatu varoš, kojoj su zbog mnogo čega zavidele i veće evropske varoši.
Naposletku, prisutni su čuli reči Irene Jović Stanojević, koja je bila
opravdano odsutna, ali je uputila pismo skupu kao jedna od priređivača publikacije. Irena je autorka dva romana i kulturne istorije Zaječara, nekadašnja spikerka, voditeljka i novinarka Radio televizije Zaječar.
„Zahvaljujemo se muzičkim izvođačima na učešću, koji su se predstavili publici dvama numerama: „Zore pod Kraljevicom”, po tekstu Nebojše Simeonovića, za koju je muziku je komponovao Ljubiša Arizanović i „Tog Zaječara više nema”, po tekstu Nebojše Simeonovića, muziku je komponovao Dragan Stojanović“, navode u biblioteci.
Izvođači muzičkih numera bili su Dragan Stojanović, harmonika i Miodrag Kriki Stanković, gitara i vokalni solista. Moderator događaja bila je bibliotekar Milena Aleksić.
Foto: Matična biblioteka „Svetozar Marković“ Zaječar