Slađan Ilić (31) iz Knjaževca još od malih nogu piše pesme. Do sada je izdao šest zbirki, a najveće interesovanje publike privukao je pesmama koje je napisao na torlačkom, dijalektu kojim i dan danas govori veliki broj Timočana. Njegovo stvaralaštvo nagrađeno je više od 30 puta, a koliko njegova kreativnost i talenat nemaju granice, govori i to, da je od nedavno postao i član Udruženja tekstopisaca „Lira“ iz Beograda.
„Vlnene čarape“, „Vočka pokre put“, „Kamen medžnik“, samo su neki od naslova šaljivih pesama napisanih na torlačkom, dijalektu koji tridesetjednogodišnji Slađan Ilić iz Knjaževca čuva od zaborava. Kako kaže, inspiraciju nalazi u svakodnevnom razgovoru sa, uglavnom starijim sugrađanima, kao i u njihovom načinu razmišljanja. Osim na lokalnom dijaletku, Slađan piše i na književnom jeziku, a prvu pesmu, priseća se on, napisao je u osnovnoj školi.
„Meni je majka pričala da još dok sam bio u vrtiću, dok još nisam znao da pišem, terao sam nju da piše, dok joj ja pričam šta da napiše. Tada sam govorio da moram da napišem nešto što se slaže. Nisam znao da je to ustvari rima. Uvek me je to privlačilo i već prve pesme sam napisao u osnovnoj školi. Kasnije, u srednjoj školi, počeo sam da pišem ljubavne pesme i nakon toga je došla i prva zbirka ljubavnih pesama „Greška malog broda“ . Tu se našla i jedna pesma na dijalektu. Meni je tada bilo zanimljivo kako naši stari u ovom kraju pričaju tim dijalektom i tako je ustvari počelo pisanje pesama na torlačkom“.
Slađan je učestvovao na brojnim etno manifestacijama kako u Srbiji, tako i u Bugarskoj, a reakcija publike je nešto što ispunjava njegovo srce. Tako zna da je na pravom putu.
„Nakon što sam napisao pesmu na ovdašnjem dijalektu, počeo sam da se oduševljavam reakcijama ljudi. Gledajući publiku kada im čitam na torlačkom, zapazio sam koliko im je smešno i zanimljivo, i to mi je bio „vetar u leđa“ da napišem još pesama i izdam zbirku. Video sam da mi to dobro ide, dobio sam pohvale i u knjaževačkom Književnom klubu, ali i savet da nastavim u tom pravcu. Tada sam već shvatao koliko je važno da negujemo taj stari govor i čuvamo od zaborava“, kaže Slađan.
Ovaj talentovani Knjaževčanin do sada je izdao šest zbirki pesama, kako na književnom jeziku, tako i na torlačkom, a osim što je cenjen među starijom populacijom, ovaj mladi pesnik našao je put i do dečijih srca, pa je izdao i zbirku pesama za decu. Kako kaže, vodi računa o tome, da u njegovom stvaralaštvu uvek bude nečeg novog.
„Sada pišem i kuvar na tom dijalektu. Skupljao sam recepte iz ovog kraja, način na koje se to jelo sprema objašnjeno je kroz pesmu i ta zbrika će tek izaći“, dodaje Slađan.
On je za svoja dela višestruko nagrađivan, čak više od 30 puta, ali kako kaže, sve su mu nagrade podjednako drage. One su mu bila dodatna motivacija da se nadograđuje u svom stvaralaštvu, pa je od nedavno dobio i „zvanje“ tekstopisca.
„Imam i sedam snimljenih numera, za koje sam napisao tekst. Tu su džez numere, ali i narodne pesme, starogradske. Sada spremamo jednu pravu rok pesmu. Postao sam i član Udruženja tekstopisaca „Lira“ iz Beograda. Nedavno je bio festival u organizaciji udruženja, deseti po redu, i za tu priliku napisao sam pesmu i imali smo čast da otvorimo festival“, ističe Slađan i napominje da svoju publiku neće izneveriti i da će rado i dalje pisati pesme, posebno na torlačkom dijalektu, kako bi izmamio osmeh publike, ali i sačuvao govor od zaborava.
Pisanje poezije je samo jedna od lepih stvari koje ovog momka krase. Slađan radi u lokalnoj firmi i bavi se voćarstvom. Na 50 ari zemlje, koliko poljoprivredno gazdinstvo Ilić ima u svom vlasništvu, nalaze se zasadi kupina, kajsija, šljive.
„Jedna je ljubav prema pisanju, a druga ljubav prema voćarstvu i seoskom turizmu. Volim da se bavim i time, a dosta vremena posvećujem i pravljenju likera, rakija, soka od kupine. Svoje proizvode izlažemo na manifestacijama, uz flašu nečega, teglu slatka, tu je i moja knjiga“, dodaje Slađan.
Slađan kaže da perspektivu vidi kako u pisanju, tako i u voćarstvu.
„Pisaću do kraja života i perspektivu vidim u tome, na taj način da dam lični doprinos da se kulturno nasleđe koje imamo sačuva od zaborava. Takođe, perspektive ima i u voćarstvu, ako stvarno volite to i ako ste posvećeni tome što radite“.
Dok ne izađe obećani kuvar na torlačkom sa raznim receptima kraja iz koga potiče ovaj svestrani mladić, poštovaoci Slađanovog svaralaštva njegove pesme će uskoro moći da čuju i na manifestaciji „Veče sa Slaćkom“ koju će, ako to epidemiološka situacija dozvoli, organizovati u Domu kulture, u Knjaževcu. Ideja te manifestcije je da ljudi uživaju u njegovim pesmama, ali i skečevima, koje takođe piše na dijelektu, a za čije izvođenje angažuje mlade srednjoškolce koji znaju kako se te reči izgovoraju i koji su zainteresovani da daju svoj mali doprinos u očuvanju govora tog kraja, od zaborava.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta “Knjaževac – Mladi i perspektive”. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
