Živimo u društvu koje ima izuzetno visok prag tolerancije na nasilje i agresivno ponašanje. Čini se, kako pokazuju statistički podaci, da društvo u celini nije svesno obima opasnosti i posledica koje nasilje ostavlja, ne samo na žrtve nasilja i zlostavljače, nego i na celokupnu društvenu zajednicu. U Srbiji su od početka 2023. godine ubijene 22 žene, dve devojčice i jedna transdevojka, podaci su Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Prema evidenciji Centra za socijalni rad u Zaječaru, nasilje u gradu na Timoku, bilo da je ono prishičko, fizičko ili seksualno, je poslednjih godina u stalnom porastu.
„U toku 2023. godine (od početka godine do 15. novembra) evidentirano je 466 prijava za nasilje u svim kategorijama – psihičko, fizičko, seksualno, i izrečeno je 295 hitnih mera od strane PU Zaječar. Ako to uporedimo sa prethodnim godinama, u 2020. godini evidentirano je 239 prijava, u 2021. godini 372 prijave, i to pokazuje na povećanje od 55,65 odsto. U 2022. godini bilo je 439 prijava, što ukazuje na povećanje od 18, 01 odsto, u odnosu na 2021. godinu, ali u odnosu na 2020. godinu to je čak 85 odsto više. Ove godine je u odnosu na prethodnu godinu, stopa nasilja povećana za 6,15“, navodi diplomirani psiholog i psihoterapeut Tamara Radulović, iz Službe za zaštitu dece i omladine u Centru za socijalni rad u Zaječaru, angažovana i u internom timu za zaštite žrtava od nasilja u porodici, kao voditelj slučaja.
U ovoj godini, 166 žena je evidentirano kao žrtve porodičnog nasilja, dok se u 58 prijava navodi da su muškarci žrtve nasilja. Kod starijih lica (osobe od 65 godina pa naviše), zabeleženo je 39 prijava nasilja na ženama, a 31 na muškarcima. Kada je reč o deci, u Centru za socijalni radu Zaječaru kažu, da je zabeleženo 89 prijava nasilja na dečacima i 83 na devojčicima.
„324 prijave u ovoj godini su evidentirane za psihičko nasilje, 125 prijava za fizičko i tri prijave za seksualno nasilje, a radili smo dve prijave za koje je postojala sumnja da je u pitanju trgovina ljudima“, istakla je Radulović.
U Centru sa socijalni rad u Zaječaru kažu da je praksa pokazala da su najčešći počinioci nasilja partneri i to muškarci, u odnosu na žene, ali i na decu.
„Kada nam stigne prijava gde je partnersko nasilje, obavezno sagledavamo i decu kao žrtve, s obzirom na to da žive u istom domaćinstvu. Takođe, do sada imamo ukupno 12 prijava za zanemarivanje dece – šest dečaka i šest devojčica su evidentirani kao žrtve. Što se tiče starijih lica koja su evidentirana kao žrtve, počionici su uglavnom njihova deca ili unuci“, navodi Radulović.
Prijave mogu da budu anonimne, često iz škole, Zdravstvenog centra. Po prijemu prijave, Centar sprovodi kompletnu stručnu metodološku proceduru.
„To podrazumeva ostvarivanje kontakta sa strankama, odnosno sa žrtvama porodičnog nasilja, izlazak na teren, intervju, opservaciju ponašanja, uslova života, zatim uvid u spisak predmeta i porodičnu istoriju. Ukoliko je u pitanju nasilje između odraslih lica, a u porodici ima maloletne dece, Centar sagledava i njih kao žrtve nasilja jer postoji sumnja da su bili izloženi nekim nasilnim scenama“, ističe Draženka Hinda, diplomirani psiholog u Centru za socijalni rad u Zaječaru, angažovana i u internom timu za zaštitu žrtava porodičnog nasilja, na poziciji voditelja slučaja.
Centru za socijalni rad u Zaječaru u fokusu su žrtve porodičnog nasilja, i kaku kažu u toj ustanovi, pre svega zdravstveno stanje žrtve i njena bezbednost u tom trenutku.
„Izrađujemo procenu koja oobuhvata procenu same žrtve, porodičnih okolnosti, okruženja u kome žrtva živi, prepoznavanje snage i resursa kao mogućih rizika prilikom izrade ove procene, uključujući i druge ustanove i institucaije kao što su PU, Osnovno javno tužilaštvo, škole, zdravstvo. Na taj način prikupljamo sve potrebne informacije za dalji rad, informišemo žrtvu o njenim pravima, mogućnostima, procedurama koje mogu da pokrenu radi sopstvene zaštite, a radimo i savetodavno, jer u našem internom timu između ostih, rade i tri psihologa“, kaže Draženka.
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ ŽRTVAMA NASILJA
Od Centra za socijalni rad u Zaječaru žrtve nasilja mogu da dobiju uvrenje o tome da je osoba pretrpela nasilje u porodici, a sa tim uverenjem, kako objašnjavaju u Centru, žrtve mogu da se obrate Službi besplatne pravne pomoći, pri Gradskoj upravi u Zaječaru.
„Služba sa uverenjem može sačiniti tužbu i na taj način žrtva može da pokrene sudski postupak za izricanje mera nasilja u porodici, po Porodičnom zakonu, a mere koje može u tom postupku da traži su: izdavanje naloga za iseljenje iz porodične kuće ili za useljenje u porodičnu kuću bez obzira na pravo svojine, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u mesto stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Ove mere mogu trajati do godinu dana“, objašnjava Draženka i dodaje:
„Naš pravnik iz tima sačinjava tužbu kako žrtva ne bi bila izložena daljim nepotrebnim ponavljanjima svoje životne priče i kako bi smo sprečili dalje izlaganje rizicima“.
Centar za socijalni rad u Zaječaru sarađuje i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a na osnovu protokola o saradnji.
„Isključivo uz saglasnot žrtve možemo da prosledimo dokumentaciju Nacionalnoj službi i tako žrtve porodičnog nasilja imaju prioritet prilikom pronalaženje posla. Takođe, postoje novčana davanja iz domena socijalne zaštite, kao što su novčana socijalna pomoć, jednokratna novčana pomoć“, kaže Draženka i dodaje da ukoliko se proceni da je potrebno, žrtva može biti upućena i u sugurnu kuću.
Nasilje treba prijaviti, i istrajati u tome, kažu u Centru za socijalni rad u Zaječaru.
„Nemojte se ustručavati da prijavite nasilje, svi smo tu, sve institucije se odmah dižu na noge, i policija i Tužilaštvo i mi u Centru, svi smo tu da žrtvi pomognemo i da je podržimo. Druga stvar – nemojte se stideti da prijavite nasilje, jer Vi niste uradili ništa loše i to nije Vaša stramota. Treća stvar – mi znamo da su deca Vama najvažnija i da se nekad baš zbog njih trudite da održite porodicu na okupu, međutim, baš zato što su Vam deca najbitnija, potrudite se da njima osigurate mirno, stabilno i bezbedno okruženje za rast i razvoj, a time, kada se Vi suprotstavite nasilju, kada se borite protiv nasilja, dajete dobar primer Vašoj deci i šaljete jednu moćnu poruku – da se nasilje ne trpi i ne toleriše„, ističe Tamara Radulović i dodaje:
„Odgovornost je na svima nama, svi imaju obavezu da bez odlaganja obaveste policiju ukoliko imaju saznanja da neko trpi porodično nasilje. Posebno je tu značajna uloga stručnjaka iz različitih ustanova, iz različitih oblasti, kao što su zdravstvene ustanove ili obrazovne, koji dolaze u kontakt sa potencijalnim žrtvama“.
Žene u fokusu – Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.