Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Vrše se pripreme za jedan od najvećih praznika u srpskom narodnom kalendaru.
Kuća se sprema od podruma do tavana. Pripremaju se pokloni, posebna se pažnja posvećuje deci i svim ukućanima.
Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu se nokti da se ne bi „seklo zdravlje“.
Dva dana pred Božić, odnosno na Tucindan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Počinje uređenje i spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog.
Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Tog dana počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje – narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.