U okviru pratećeg programa 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u holu zaječarskog teatra promovisana je knjiga „Zjapina“ autora Miloša Latinovića u izdanju Narodnog pozorišta Timočke Krajine-Centra za kulturu „Zoran Radmilović“.
Posle „Vecinog cirkusa“ autora Miloša Šobajića, ovo je druga knjiga u izdanju zaječarskog pozorišta promovisana na jubilarnom festivalu.
Dramski teskt „Zjapina“ inspirisan je prozom Živojina Pavlovića, romanima: „Zid smrti“ i „Vašar na svetog Aranđela“ i „Lapot“, zatim knjigom „Raslo mi je badem drvo i druge priče“ , kao i esejističkom zbirkom „O odvratnom“.
„Sam naslov „Zjapina“ može se tumačiti na nekoliko različitih načina i asocira na mnoge stvari. Prva moja asocijacija bila je ta da je to mesto u Srbiji u kome je zabeležen poslednji primer lapota, izvršen ne tako davno, a zjapina je i neka rupetina, crnilo iz koga isijava samo mrak“, rekao je na početku izlaganja o knjizi dr Miroslav Radonjić, direktor „Sterijinog pozorja“ iz Novog Sada i dodao:
„Zaječarci znaju da je Živojin Pavlović dobar deo svoje mladosti proveo kod dede, u selu Vratarnici, a i dobar deo njegove proze, zapravo, zasnovan je na gotovo mitskom prostoru Timočke Krajine, kako je on tretira, i nije ni čudo da se ovde objavljuje dramski tekst „Zjapina“ koji bi tokom iduće trebalo da se realizuje i kao predstava u zaječarskom teatru.
I u ovom dramskom tekstu kao i u nekim romanima Miloša Latinovića pozorište igra posebnu ulogu. To je posebno mesto koje karakteriše ne samo likove u komadu već celokupnu atmosferu koja proizilazi iz teme i predstavlja ogledalo društva i stvarnosti u kome se odvija radnja komada. A radnja se odvija u nekoliko vremenskih tokova, od kojih jedan najviše zanima Živojina Pavlovića koji je napisao 30-tak knjiga i snimio 15-tak filmova. Veći broj tih dela ticali su se ideoloških zabluda tokom i nakon drugog svetskog rata, Informbiroa. I u Latinovićevoj knjizi se ti vremenski tokovi prepliću. Jedan deo je vezan za prostor Timočke Krajine tokom Drugog svetskog rata u vreme kada dolazi do tih već tada ideoloških razmimoilaženja gde zapravo uviđamo da odrećene ideje, ono čemu su težili ti likovi jesu zapravo lažni ideali koji će se kasnije ispostaviti kao uzroci propasti onog što se kasnije desilo. Na drugoj strani vremenski tok vezan je za period posle drugog svetskog rata, od revolucije 1968. godine i onoga što se bliži našem vremenu i posledice svega onog što su ti likovi doživljavali u tom periodu njihovih političkih stranputica, ideoloških zabluda i naravno pokušaja da se pronađu u vremenu i prostoru koji im polako izmiče“.
Likovi u drami su na zadatku da postave Šekspirovog „Kralja Lira“ što takođe nije slučajno, a onda se ispostavlja da je u tom momentu mnogo važnije snimiti film koji će govoriti o ustanku u Timočkoj Krajini i naravno za tog reditelja filma dolazi jedan, u to vreme nepodoban, a kasnije podoban informbirovac, reditelj koji treba da progovori o onom vremenu koje ga je na određeni način kaznilo i učinilo nepodobnim.
„U ovom dramskom tekstu ima sve ono što čini srž jedne dobro napisane, skrojene drame koja ima jedan jasan narativni sloj koji počinje u periodu drugog svetskog rata i nastavlja se danas i unutar toga ispričanu istoriju likova, njihovih sudbina i naravno, likovi su sa margine. Kroz tekst se provlači blaga, diskretna melodramska nota, jer drama koja se bavi istorijskim temama i sudbinama ne može biti dobra bez male ljubavne priče. Biće to sjajan tekst za postavljanje na sceni jer ima sve potencijale da bude dobra predstava “, istakao je dr Miroslav Radonjić, govoreći o knjizi „Zjapina“.
Autor Miloš Latinović zahvalio je zaječarskom pozorištu i direktoru Vladimiru Đuričiću jer je pišući knjigu otkrio u punom svetlu Živojina Pavlovića:
„Znao sam da je Živojin Pavlović izuzetan sineasta i dobar pisac, ali kad sam zaronio u to desetoknjižje koje se zove „Divlji vetar“ i koje se u celokupnom opusu odnosi na ovaj prostor i na ove ljude, to ja na mene delovalo kao blagodet. Ta vrsta erudicije i priča, snage, zanimljivih tokova, to je nešto zbog čega se nadam da će moja drama „Zjapina“ biti preporuka za sve vas da čitate dela Živojina Pavlovića. O drami će suditi svako ko je pročita ili, daće bog, ako je vidi na sceni. Ovo je nešto što ostaje samo vama, jedno bogatstvo jezika i sudbina koje moramo da znamo zato što se tiču svih nas. Ova drama jeste neka sudbinska priča o ljudima koji nisu izabrali ono što žive. I to je ono što po mom mišljenju najviše povezuje naše vreme i vreme o kome govori drama „Zjapina“, to je nešto što obeležava nas kao nacion, ali nadam se da će i posle ove knjige i posle predstave biti nešto drugačije“, rekao je Latinović.
