Na području Grada Zaječara registrovano je oko 60 divljih deponija. Javno komunalno stambeno preduzeće Zaječar u saradnji sa Gradom Zaječarom čini sve kako bi se broj divljih deponija smanjio. Preduzeće je ove godine realizovalo projekat uklanjanja i sanacije divlje deponije u selu Rgotina. To je bila ogromna divlja deponija koja se prostirala oko lokalnog starog puta za Bor, na izlazu iz Rgotine.
-Grad Zaječar je dobio, uz sufinansiranje, sredstva od ministarstva u iznosu od 2,7 miliona dinara za uklanjanje te divlje deponije. Uslov Ministarstva životne sredine je bio da grad taj projekt mora da realizuje u saradnji sa komunalnim preduzećem, koje je i izvršilac projekta. Mi smo raspisali tender i angažovali izvođača radova koji ima građevinsku operativu. Tako smo sanirali tu divlju deponiju. Uklonjeno je negde oko hiljadu i 500 kubika raznog otpada. Kada smo sve očistili, ubetonirali smo tablu upozorenja da se ne baca smeće. Na nama je sada da edukujemo ljude i da čuvamo te lokacije koje su očišćene, kaže Velibor Ristić, rukovodilac sektora Čistoća.
Divlje deponije mogu biti rešiv problem ukoliko se i građani sami angažuju, preispitivanjem nekih navika, ali i reagovanjem na one koji ih prave. Neophodno je razviti svest ljudi o posledicama ovakvog ponašanja.
Postavljanjem kontejnera po selima smanjuje se mogućnost otvaranja nekih novih divljih deponija. 13 sela sa područja Grada Zaječara su obuhvaćena organizovanim upravljanjem otpadom i ta sela imaju svoje sudove za smeće, postavljeno je ukupno oko 150 kontejnera.
-Treba pojačati u selima sa kontejnerima. Od pre pet godina kad su dobili kontejnere ljudi u selima su se navikli da tu odlažu otpad. Te kontejnere praznimo na sedam do deset dana, a njima treba pražnjenje na četiri, pet dana. Problem je što za sela treba dva autosmećara, a mi imamo jedan, pa ćemo poraditi i na tom problemu. U Grljanu je postavljeno 44 kontejnera, u Velikom Izvoru ih je 33, u Grlištu 30, u Lubnici 10. Ove godine sigurno nećemo imati sredstva da ulažemo u kontejnere za sela, ukoliko grad ne aplicira negde i dobije neku subvenciju, dodaje Ristić.
APLIKACIJA GREACT MINISTARSTVA ŽIVOTNE SREDINE ZA EKOLOŠKE PROBLEME
Ministarstvo zaštite životne sredine je implementiralo Ekološki informacioni sistem – aplikaciju gReact koja može da se skine sa interneta gde svako od građana može da prijavi problem vezan za smeće i divlje deponije. Ovaj sistem podrazumeva da građani širom Srbije ekološke probleme mogu prijaviti telefonom, SMS-om, ali i putem aplikacije za mobilne telefone, a onda se one prosleđuju inspektorima. Aplikacija je ustvari jedan moderan i praktičan alat koji povezuje građane koji vide problem sa nadležnim službama.
-To funkcioniše već par meseci. Video sam da su i neki ljudi sa područja Grada Zaječara prijavili neke crne tačke gde je komunalni inspektor u obavezi da izađe na teren i naloži uklanjanje otpada. To je divna stvar, za pohvalu je, jer znači da država nešto radi po tom pitanju. Inače, divlje deponije niču non stop. Mi još uvek nemamo sistematsko upravljanje otpadom, još uvek nemamo regionalnu deponiju, nemamo reciklažna ostrva. Teško je izboriti se sa divljim deponijama, ističe Ristić.