Na područiju opština Sokobanja i Knjaževac žetveni radovi su u punom jeku. Do sad je požnjeveno skoro svih 700 hektara pod ječmom, a ovaj posao je završen na desetak procenata od oko 4.300 hektara zasejanih pšenicom.
Neujednačen prinos od tri do šest tona po hektaru posledica je, pre svega, primenjene agrotehnike, ali su i značajne površine pod žitaricama bile napadnute biljnim bolestima i štetočinama, a nisu tretirane na vreme, kažu iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Poljoservis“ Knjaževac, koja svojim radom pokriva područje Sokobanje i Knjaževca.
„Žetva, kao i ranijih godina ne ide tako brzo, jer na ovom područiju nema dovoljno kombajna koji bi uspeli da u što kraćem roku obave ovaj posao da bi izbegli eventualne vremenske nepogode, oštećenje useva od grada i oluje. Zbog toga je i preporuka da ratari osiguraju svoje useve, pogotovo jer imaju i pravo na povraćaj od 40 odsto, kao jednu meru agrarne politike Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine“, kaže Srđan Cvetković iz PSSS „Poljoservis“.
Preporuka stručnjaka je da ratari posle žetve što pre, ukoliko je moguće istog ili narednog dana, zaoru strništa kako bi na taj način sačuvali zemljišnu vlagu jer pri temperaturi od tridesetak stepeni sa požnjevene parcele može da se izgubi i do litar vode po kvadratnom metru.
KOMBAJNIRANJE 12.000 PO HEKTRU
Cvetković ističe da je cena kombajniranja na visegodišnjem proseku i iznosi oko 12 hiljada dinara po hektaru.
Zbog zaliha hlebnog zrna trenutna cena žita iznosi oko 16 dinara po kilogramu i proizvođači smatraju da ona pokriva troškove proizvodnje.
Međutim, na ovom područiju ima malo robnih proizvodjača koji žitarice proizvode za prodaju, već dominiraju stočari koji na ovaj način obezbeđuju hranu za svoju stoku.
Projekat „Sokobanja, lepša strana Srbije“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta lokalne samouprave opštine Sokobanja.