Istorijski arhiv ,,Timočka krajina“ Zaječar organizovao je juče 13. Naučno – stručni skup pod nazivom ,,Istorija medicine, farmacije, veterine i narodna zdravstvena kultura“. Skup, koji sve više postaje i međunarodni, okupio je preko 30 učesnika, a predstavljena su 24 rada. Promovisan je i prošlogodišnji Zbornik koji je štampan, u kom je prikupljeno čak 40 autorskih radova. U okviru skupa organizovana je i gostujuća izložba ,,Epidemije u Srbiji u 19. veku’’ Arhiva u Kraljevu, o temi koja je bila i na ovom naučnom skupu.
Naučno – stručni skup zvanično je otvorio zamenik gradonačelnika Zaječara Vladimir Videnović, dok je Velibor Todorov, direktor zaječarskog Arhiva izrazio zadovoljstvo zbog velikog interesovanja za ovaj skup.
„Ovaj skup je dokaz da Arhiv ono što počne da radi ne odustaje, radi se ne samo na lokalnoj već i na nacionalnoj istoriji. Skup prerasta u međunarodni, imamo radove osim iz Srbije i iz Crne Gore, iz Makedonije i Bugarske. Srećni smo što u ovim teškim vremenima uspevamo nešto ovako da organizujemo. Malo je arhiva koji na današnje vreme ovako nešto rade“, rekao je Todorov.
Rajačka narodna škola zdravlja je jedan od organizatora ovog skupa.
„Prošle godine nismo organizovali skup iz opravdanih razoga, zbog epidemije Korona virusa. Danas smo imali veoma zanimljive teme da prikažemo. Istorija amedicine je i istorija zdravlja. Ono što je interesantno, a sa čim sam ja zadovoljan, je to je da se istovremeno danas u Srbiji održava i 13. Kongres istoričara medicine Srbije, a mi smo deo tog Srpskog lekarskog društva u Beogradu. Eto, danas je u Srbiji dan posvećen istoriji medicine“, kazao je rekao je dr Petar Paunović, osnivač Rajačke narodne škole zdravlja i doajen ovog skupa.
On je dodao da će se naredne godine potruditi da se pokrene još jedna inicijativa.
„Svi zavodi u Srbiji formirani su 1953. godine i iduće godine je 70 godina osnivanja zavoda i dobro bi bilo da se ta godina proglasi godinom preventivne medicine gde bi mi na razne načine izvukli iz prošlosti šta su sve zavodi radili za zdravlje i zdravstvenu zaštitu“, rekao je Paunović.
INTERESANTNA IZLOŽBA O EPIDEMIJAMA 19. VEKA
Autor izložbe Vesna Milojević, iz istorijskog arhiva Kraljevo, je istakla da je ovo aktuelna tema imajući u vidu epidemije, kao i da je jako teško bilo prikupiti materijal za 19. vek.
„Ono što nas je zadesilo sa koronom je nekako nas istoričare vratilo toj istoriji zdravstvene kulture koja nikako nije dovoljno istražena. Izložba je urađena na osnovu arhivske građe iz državnog arhiva Srbije i govori o periodu 19. veka, što takođe nije dovoljno istraženo, a ako je nešto i istraženo onda nije prikazano nekoj široj populaciji. Izložba se odnosi na epidemiju kolere, velikih boginja i najstrašnije epidemije kuge koja je postojala u tom periodu 1837. i koja je jedno kratko vreme ušla i u Kneževinu Srbiju. Teško je bilo prikupiti dokumenta i raditi na rukopisu obzirom da je to bilo pre urađene Vukove reforme. Osim što su oštećena dokumenta su i jako teško čitljiva, ali uz veći trud nadam se da smo uradili dobar posao i uspeli da iznesemo neke jako zanimljive detalje široj javnosti. Kad to kažem mislim na vakcinaciju, odnosno čuveno kalemljenje boginja koje je kod nas rađeno pre nego što je rađeno u zapadnoj Evropi. Imamo podatak da je prva vakcinisala osoba u tadašnjoj Kneževini Srbije zaapravo Knez Mihajo još u periodu 1926. od strane jednog italijanskog doktora. Tada se vakcincija radila uz pomoć kalema i uz pomoć takozvanog srebrnog pera, kod nas u Srbiji. Za to su se dobijale potvrde i stanovništo je od strane države i državnih vlasti bilo uslovljeno, jer je valjda kao i danas za vakcinaciju postojala izvesna doza otpora prema kalemljenju pa se niste mogli venčati u crkvi ukoliko niste imali tu potvrdu da ste kalemljeni, odnosno da ste primili tadašnju vakcinu protiv boginja, istakla je Milojević.
U PRIPREMI NOVI SKUP ,,ISTORIJA PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE U SRBIJI’’
Prema rečima direktora zaječarskog Arhiva decembra će biti organizovan novi skup ,,Istorija parlamentarne demokratije u Srbiji’’.
„Radićemo ga zajedno sa Filozofskim fakultetom i katedrom za istoriju u Beogradu, Filozofskim fakultetom iz Niša, Pravnim fakultetom iz Beograda, Arhivom Srbije, Fakultetom političkih nauka. Tema je vrlo zanimljiva. Kad smo malo dublje ,,zagrebli“ u depo, videli smo da se dosta toga može pronaći. Ove godine će najava skupa biti u decembru, a već 17, 18. i 19. maja iduće godine će doći po pet najboljih studenata, koje izaberu profesori sa ova četiri fakulteta. Oni će učestvovati na radionici koja će se zvati Nikola Pašić, po našem sugrađaninu i ujedno jednom od najdužih učesnika parlamenatarne demokratije Srbije sa početka 20. veka. Mislim da pokrećemo nešto zanimljivo po čemu će Grad Zaječar i Arhiv biti prepoznatljivi“ istakao je direktor Arviv u Zaječaru Velibor Todorov.
