U bivšoj Jugoslaviji se 25. maj proslavljao kao datum rođenja predsednika Josipa Broza Tita, koji je od 1957. godine bio poznat kao Dan mladosti. Centralni događaj ovog simboličnog praznika bio je slet na stadionu JNA u Beogradu, kome je prethodilo tradicionalno nošenje štafete. Štafeta je uvedena1945. godine, na inicijativu omladine Kragujevca, kao „Titova štafeta“, na čiji je predlog Odeljenje za fiskulturu i sport organizovalo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije. Titova štafeta 1957. godine dobija naziv „Štafeta mladosti“. Svake godine bilo je bezbroj lokalnih i regionalnih štafeta koje su se slivale u tokove glavne, da bi na završnoj svečanosti najbolji među mladima predsedniku Titu uručio štafetu i rođendansku čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje. Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, od 1945. do 1987.
Nošenje prvih štafetnih palica u zaječarskom okrugu organizovao je okružni odbor USAOS-a – odsek za fiskulturu i sportove. Prva štafeta je 1945. iz pravca Kladova stigla u Zaječar 22. maja u 13.08 časova, gde je svečano dočekana, pozdravljena i ispraćena. Pored ove manifestacije u Zaječaru je održan prvi okružni slet pionira, gde je učestvovalo 1500 pionira iz celog okruga. Ovo je bila prva sportska manifestacija u oslobođenom Zaječaru.
Prvu sresku štafetu mladosti na mitingu u Zaječaru 1957. godine doneo je Ivan Petrović, učenik zaječarske Gimnazije, i predao je Veliboru Žikiću, predsedniku Narodnog odbora Opštine Zaječar. Sreski savez Partizana te godine odlučio je da se umesto sreskog održe opštinski sletovi, mada su održani zajednički sletovi u Boru, Zaječaru, Grljanu, Minićevu, Knjaževcu i Boljevcu. U pripremi programa učestvovala su Društva Partizan, škole, Društva prijatelja dece i ostale organizacije koje okupljaju omladinu i decu.
Štafeta mladosti svečano je dočekana u Zaječaru 1959 godine, na Trgu oslobođenja. Na mitingu je predsednik Opštinskog komiteta Narodne omladine Đorđe Lilić predao štafetnu palicu Videnu Radenkoviću, organizacionom sekretaru Sreskog komiteta SK. Istovremeno je na svečanu tribinu doneta sreska, a ubrzo i lokalne štafete. Miting je otvorio sekretar Sreskog komiteta Narodne omladine Sveta Petrović, a pozdravno pismo naroda i omladine Sreza Zaječar drugu Titu za njegov 67. rođendan pročitao je Mirko Mladenović, predsednik Sreskog komiteta Narodne omladine.
Na Drugom saveznom sletu Partizana 1959. godine u Beogradu, iz zaječarskog sreza učestvovalo je oko 200 članova – vežbača svih kategorija (izuzev pionira).
Dan mladosti je prema zamisli Tita trebalo da bude masovna smotra svega, dan omladinskog sporta, dan fizičke i duhovne smotre, smotra mladosti, poleta i snage. Tako je bilo i narednih godina. Štafeta je nastavila svoj put, a tradicionalni fiskulturni slet u Zaječaru organizovan je na Gradskom stadionu pod Kraljevicom, o čemu je pisao list „Timok“.
U periodu od 1957, pa do Titove smrti, 1980. godine, štafeta mladosti se na završnoj svečanosti predavala lično predsedniku na stadionu „JNA“, dok je na dan njegove smrti 4. maja štafeta prekinula svoj put i položena je na njegov odar u Skupštini SFRJ. Štafeta mladosti posle smrti Josipa Broza postaje simbol odanosti njegovom delu i predaje se ispod njegovog portreta, predsedniku Saveza socijalitičke omladine Jugoslavije, a manifestacija dobija naziv „I posle Tita-Tito“.
Mladi su poslednju štafetu nosili 1987. godine. U ime mladih opštine Zaječar, štafetu mladosti iz pravca Boljevca preuzeo je izviđač Vladimir Marković. Na centralnoj svečanosti u centru Zaječara štafetu je donela srednjoškolka Sonja Kostić, pobednik opštinskog šampionata znanja.
Poruku štafete pročitao je omladinac Miša Stanišić, a telegram Predsedništvu SFRJ, CK SKJ i SSOJ Nebojša Simeonović, predsednik OK SSO. Štafetu je sa svečanosti iz Zaječara poneo planinar Miodrag Velojić.
Sledeće 1988. godine, bez štafete, na beogradskom stadionu održana je priredba (performans) povodom Dana mladosti. SSOJ je 1989. godine ukinuo ovu priredbu.
A.J.