Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić boravio je danas u istočnoj Srbiji i obišao pojedine infrastrukturne radove na području Bora i Zaječara. Važna vest koju je ministar Vesić danas saopštio je rehabilitacija pruga u istočnoj Srbiji kao i ponovno uvođenje poslovnog voza kojim će se mnogo brže stići do Beograda.
„Ono što je važna vest za čitav ovaj kraj je da smo mi kao Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru programa rehabilitacije 1.200 kilometara regionalnih pruga, stavili u taj projekat i rehabilitaciju pruge od Požarevca koja ide preko Majdanpeka, Bora i do Zaječara. To je pruga koja će biti rehabilitovana za brzinu od 120 kilometara na sat i elektroficirana, pa ćete imati poslovni voz, kojim ćete do Beograda moći da dođete veoma brzo, kao nekada“, kazao je Vesić i dodao:
„Radićemo i rehabilitaciju drugu pruge, od Zaječara prema Knjaževcu i suštinski posle prema Nišu, koja sada nije u tako lošem stanju. Ona je predviđena za brzinu od 80 kilometara na sat, ali nju ćemo takođe elektroficirati i podići na briznu od 120 kilometara na sat, kao što ćemo raditi i vezu ovde od Zaječara, pa gore prema Negotinu, prema Bugarskoj, spojićemo sa Vidinom i to je projekat koji zajednički radimo sa Bugarskom i tu ćemo izgraditi novu prugu, vezu sa Bugarskom. Bugari će raditi svoj deo, mi ovaj naš koji je manji i mi ćemo rehabilitovati prugu prema Prahovu koja je veoma važna zbog naše luke. Tako ćemo povezati dve luke Prahovo i Vidin, što će potpuno promeniti način života ljudi koji su ovde. Ovaj kraj ćemo povezati sa drugim krajevima Srbije pa će ljudi odavde imati izlaz i na Niš, Požarevac, Beograd“.
Kako je rekao, iz Niša će moći da se putuje brže i vozom do Istanbula.
„Pravimo brzu prugu od Niša prema bugasrkoj granici, Bugari već rade od Sofije prema srpsko-bugarskoj granici, Turci već rade od Istanbula do tursko-bugarske granice, i kada se poveže ovaj deo od Sofije do tursko-bugarske granice, iz Niša će postojati brza pruga sve do Istanbula, kao što će postojati prema Solunu, Atini, za početak prema Skoplju. Ovaj kraj će biti mnogo atraktivniji za život, investiranje, jer ćemo se osim putevima povezivati i prugama. Osim izgradnje ovih brzih pruga, krećemo sledeće godine da gradimo prugu do Niša, Beograd – Niš gde će se stizati za sto minuta“, istakao je ministar.
„Trudimo se da svako mesto u Srbiji postane bolje mesto za život. Uvek se pričalo o decentralizaciji i svaka je bila ,,mrtvo slovo na papiru’’, ako ne uradite puteve i ne povežete mesta. Kada se saobraćajno povežu mesta tada može da se razvija turizam, lokalni biznisi i tada dolaze investicije, a nove investicije znače i nova radna mesta i viši životni standard i to je onda prava decentralizacija. To je ono što sprovodi predsednik Vučić, da se svi delovi Srbije saobraćajno povežu. Činjenica je da je istok Srbije bio dosta zapostavljen, sada će biti dugačije, kada nastavimo Dunavski koridor do Kladova, to već menja priču, a završićemo prvi deo Dunavskog koridora, radićemo još jedan most na Dunavu sa Rumunijom, da bismo ovaj koridor povezali i to nam pokazuje kako se Srbija menja i postaje bolje mesto za život“, rekao je Vesić.
Ministar Vesić obišao je danas, zajedno sa gradonačelnikom Zaječara Boškom Ničićem i njegovim saradnicima, radove na rekonstrukciji puta Brusnička petlja – Brusnik.
Ovom prilikom najavljeni su i brojni novi projekti na rehabillitaciji lokalnih i regionalnih puteva.
„Zaječar je najbolji primer koliko se Srbija menja i koliko imamo para, ne samo da radimo brze pruge i brze saobraćajnice, autoputeve, već da radimo i lokalne puteve, odnosno rehabilitujemo i regionalne puteve koji su od značaja za život ljudi. Mi ćemo ove godine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i JP „Putevi Srbije“, u Zaječar uložiti ukupno skoro 420 miliona dinara, nešto manje od 4 miliona evra i rehabilitovaćemo 12,5 kilometara puteva. Jedan od tih puteva je ovaj na kome se nalazamo Brusnička petlja – Brusnik, ali i pored toga radimo u zoni stadiona, radimo čitav niz drugih puteva i deonicu puta između Bora i Zaječara, odnosno kod Selišta, nastavićemo i sledeće godine da radimo taj put, nije ceo u lošem stanju ali ima još sedam, osam kilometara koji treba uraditi i sledeće godine kako bi taj put bio uređen kako treba. Mi pored toga radimo rehabilitaciju 3,6 kilometara lokalnih puteva na teritoriji Zaječara, kada dodamo na ovih 12,5, to je skoro 16 kilometara puteva koji se rade u samom Zaječaru“, rekao je Vesić.
Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić je istakao da mu je drago što su od strane države i ministarstva prepoznate potrebe ovog kraja.
„Mislim da je i vreme da se i mi infrastrukturno sredimo. Ovaj put smo obećali ljudima i hvala što posle dve godine to obećanje i ispunjavamo. Ipak, najradosnija vest danas je sređivanje pruge koja povezuje Zaječar sa Beogradom, kao što smo je nekada imali. Nekada je to bilo sjajno i verujem da će sada biti još bolje nego što je bilo. Posebno me raduje povezivanje sa Bugarskom. Nadam se da ćemo se u okviru nekih sporazuma, možda preko Đerdapa 2, povezati i sa Rumunijom koja ima izvanredan železnički saobraćaj. To je ustvari naš put u Evropu. Za ovaj kraj, ovo što se radi na putnoj infrastrukturi i što je urađeno za poslednje dve, tri godine i što će se raditi, je novi život za istočnu Srbiju, Timočku krajinu. Nekome se možda čini da je malo, ali u ovaj put ovde je uloženo preko milion evra i to za jedan grad koji ima budžet kao Zaječar dvadesetak miliona evra mnogo znači ova pomoć“, istakao je gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i dodao:
„Zahvaljujući predsedniku i ministru Vesiću uspeli smo da obezbedimo blizu 300 miliona gde će se uraditi nova kanalizciona i vodovodna mreža i biti potpuno rehabilitovano gotovo četiri kilometra ulica gde ima mnogo posla, ali krenuli smo da radimo i to moramo da završimo. Razgovarao sam sa meštanima Gornje Prlite i taj put mora da se uradi jer je on naša odgovornost. Dozvolili smo da prilikom izgradnje gasovoda on bude uništen i grad je pokrenuo sve mehnizme da oni koji su to uradili plate ono što su oštetili. Molim ljude za malo strpljenja dok to ne budemo sredili“.
Kako kaže, mnogo toga još ima da se radi, kao što je 68 kilometara nove kanalizacione mreže kojom se povezuju četiri najveća sela i gde se pravi kolektor otpadnih voda. To otvara put da dva naselja nakon kanalizacije dobiju i asvalt.
