Zaječarac Miodrag Ceković nedavno je objavio knjigu pod nazivom „Besmrtni zaječarski boemi“ koja govori o likovima i delima ljudi koji su postali urbane legende grada pod Kraljevicom. Fragmenti sećanja na njih u ovoj knjizi samo su mali podsetnik za skicu grada koga više već odavno nema u nostalgičnom ruhu od pedesetih do sedamdesetih godina minulog veka. Ipak, ostale su priče i sećanja koja se i danas prepričavaju, a Ceković ih je i ovekovečio.
Mnoge od ovih priča u knjizi decenijama su poznate zaječarskom, posebno kafanskom svetu, godinama su se poput narodnog predanja prenosile „s kolena na koleno“ i stalno prepričavale. Dosta nesvakidašnjih dogodovština zaječarskih boema je pomenuto i obrađeno u brojnim listovima, časopisima, knjigama i drugim publikacijama. Ceković je ove priče „obojio“ svojom maštovitošću i imaginarnošću, na poseban njemu svojstven literalno narativni način, udahnuo im novi autentični šarm i život, oplemenio ih ličnim viđenjem događaja.
Autor ove knjige kaže da je pisati o zaječarskim boemima značilo i vratiti se nekoliko decenija unazad, u sasvim drugi svet, u jedno prohujalo, nezaboravno vreme, obeleženo karakterističnim, neponovljivim i neodoljivim palanačkim šarmom i neobičnostima, nesebičnom ljubavlju, obeleženo šalama, smehom, srdašnošću, uzajamnim uvažavanjem.
-Većina priča u ovoj knjizi nastala je kao plod mog druženja sa zaječarskim boemima i njihovim najbližim prijateljima. Neke su mi ispričali sami njeni akteri, kao i njihovi bliski rođaci i prijatelji. U nekima od objavljenih dogodovština sam, sticajem prilike, i lično učestvovao. Neke događaje su mi ispričali moji divni prijatelji – Dragoljub Mladenović – Međa, Vladimir Stanković, Nebojša Simeonović, Živojin Denčić, Radomir Aleksandrović, Aleksandar Blatnik, Miloš Vešović, Borko Savić, Milan Šolc Bekić i Zoran Pešić, navodi autor ove knjige.
Knjiga počinje pesmom „Tog Zaječara više nema“ Nebojše Simeunovića i „Poemom o sedam boema“ nepoznatog autora iz Rajna. U svojim pričama Ceković je podsetio na prepoznatljiva imena i likove – na Borislava Jovanovića ili Boru Jareta glumca, kome je posvetio trećinu svoje knjige. Prikazane su i interesantne dogodovštine i bemisanje Milorada Mike Šćekića, turističkog i ugostiteljskog radnika, Miodraga Petrovića Šandua advokata, Miodraga Jovanovića –Rake Čapljoza nastavnika matematike, Aleksandra Petrovića – Ace Kelera večitog studenta, Tike Cajlesa besposličara, Mileta Ge kafanskog muzičara. U knjizi se nalaze i priče i Aci Teletu kafanskom muzičaru, Petru Zdravkoviću Babaru muzičaru i drugim boemima, a kroz više priča pominje se i poznati Zaječarac velikan srpskog glumišta Zoran Radmilović.
Bilo je još zaječarskih legendarnih boemskih likova koji u knjizi nisu obrađeni, ali su zato navedeni najreprezentativniji i najmarkantniji. Ceković kaže da oni ničim posebnim nisu zadužili grad, nisu ga ni usrećili, ni obogatili, ni osramotili, osim što su postojali takvi kakvi su bili i po čemu se i danas pamte i žive u sećanjima Zaječaraca.
Miloš Vesović kaže da su glavni junaci ove knjige ličnosti koje su obeležile jedno vreme, jedan stil života i filozofiju mišljenja, da su ove ličnosti bile prepoznatljive u gradu, jer su bile neobične, samosvojne, jedinstvene i po mnogo čemu tipične.
-Oni su gradu davali poseban šarm, izuzetnu aromu i prelepu društvenu razbibrigu. Oni su svesno ili nesvesno darivali gradu nešto što je neuhvatljivo, nešto što se ne vidi, nešto što je neopipljivo, što hrani dušu i bez čega se ne može. Vedre asocijativne priče rađale su poseban ukus humora koji se retko gde može naći. Humor Zaječara je nešto posebno, originalno, ističe Vešović.
Autor knjige kaže da su svi ovi likovi bili i ostali jedinstveni i neponovljivi, jednom rečju besmrtni.
Na promociji ove knjige u Muzičkoj školi govorili su direktor zaječarskog arhiva Velibor Todorov, recenzent profesor Miloš Vešović i dr Nenad Paunković, urednik mr Stanko Mitić, kao i autor knjige.
Miodrag Ceković je rođen u Zaječaru gde je i završio osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost. Bio je sedam godina novinar-urednik u regionalnom listu ,,Timok“ u Zaječaru, a blizu tri i po decenije, do odlaska u penziju, sekretar i savetnik za poslove kadrova, obrazovanja, nauke, zapošljavanja i informisanja u Regionalnoj privrednoj komori Zaječar. Kao novinar bio je dugogodišnji dopisnik brojnih listova i časopisa, uređivao je brojne biltene…Dobijao je mnoge nagrade. Na planu izdavaštva objavio je nekoliko samostalnih knjiga, bio je autor mnogih monografija, privrednih i drugih publikacija, a radio je i na više od stotinu knjiga drugih autora.
