Ako bismo za centralnu tačku našeg grada smatrali kružni tok, mogli bismo okolinu da podelimo na četiri strane. Jedan ćošak je mesto za najpoznatije kafiće, drugi je zauzet hotelom i Konakom, treći jeste skver, a ona četvrta strana, nekada bi se prepoznala po Robnoj kući Beograd, starijim Zaječarcima poznata možda i po čuvenom „Varteksu“ i ni po čemu previše specifičnom. Iako su svi u Zaječaru sigurno prošli pored nje, nikad ne bi ni pomislili da se zgrada na tom uglu po nečemu izdvaja, osim po možda svojoj lokaciji. Niko nije ni mogao, jer unikatnost ove zgrade ne leži ni u čemu lako uočljivom. Ko bi i mogao da primeti duh i energiju koju stanari ove zgrade gaje.
Da li ste prisustvovali nekada slavi zgrade? Donosimo vam mali uvid u to kako izgleda dan Svete Trojice na krovu ove zgrade.
Leti njihov zajednički prostor na krovu, onaj koji ne služi za sušenje veša, ukrašen je biljem i cvetovima, i šarenim zavesama koje čuvaju od vetra one koji sede na garnituri i posmatraju grad. Mada kombinacija samoće na krovu uz vetar koji piri, i gradske vreve koja se dešava nekoliko metara ispod, zuči vrlo primamljivo, stanari ove zgrade vole i bučne, vesele noći uz muziku i pesmu, kada se svi zajedno okupe i slave, ono za šta već nađu neki svoji povod. To im stvarno i nije teško. Zajedno obeležavaju rođendane, uspehe i praznike. Očekivano, nekoliko puta im je zakucala i policija, ali ne iz drugih razloga, osim zbog glasnog orkestra koji ume da zabavlja i komšiluk.
U zgradi trenutno ima sedmoro dece, a svake godine svako od njih dobija paketić od Deda Mraza, kog svi zajedno dočekuju u zajedničkoj prostoriji koju su sami okitili.
Pošto se komfor doma stanarima ove zgrade ne završava čim se pređe prag stana, zajedo su se potrudili da ulepšaju i hodnike i spreme ih za novogodišnju atmosferu.
Osim onih koji na ovoj adresi žive, kao deo zajednice osećaju se i higijeničarke koje se o zgradi brinu. U znak zahvalnosti upravnika i stanara, izdvojena je i jedna prostorija kao njihov prostor za ostavu i odmor. Iako ne otvoreno i zvanično, ipak sumnjamo na pristrasnost čistačica ka ovoj jedinici, jer čistoća i svežina hodnika, ipak ne može a da se ne primeti, kao još jedna od osobina koja ovu zgradu izdvaja od drugih.
Upravnik ove zgrade, pezionisani zastavnik, Aćif Avdić, otkriva nam da je tajna ovakvog sklada i dobrog funkcionisanja male zajednice, zapravo vrlo jenodstavna.
„Nije sve u materijalnom, ne treba ceniti samo kada ti neko pruži poklon. Ono što stvarno ispunjava je davanje i ja dajem drugim ljudima jer to mene čini srećnim“, kaže Avdić, danas u ulozi Deda Mraza.
Zato ovakve poruke i čestitke za rođendane, kao mali znakovi pažnje, nisu neuobičajeni prizor na oglasnoj tabli.
Priča o ovoj maloj zajednici koja živi u harmoniji, ostaje zabeležena kao podsetnik i inspiracija svima koji misle da bi i njihovo okruženje moglo biti makar malo lepše nego što jeste.