Svaki čovek u detinjstvu iskusi neki vid nasilja; bilo da je u ulozi vršioca nasilja, onaj koji trpi ili je jednostavno svedok nasilja nad nekim drugim. Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola, bilo psihičkog ili fizičkog.
Nasilje se pojavljuje u različitim oblicima. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, dobacivanje. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Ranijih godina je uglavnom bilo karakteristično za dečake, ali se, nažalost, sve češće javlja i kod devojčica. Čini se da je tranzicija odnela barbike.
Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranje i o njima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje.
Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje na neželjeni način i neželjene delove tela, iznuđivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni čin. Pošast interneta jeste i zloupotreba fotografija i video snimaka dece.
Zavod za javno zdravlje Timok Zaječar sproveo je u školi Đura Jakšić opsežno istraživanje koje se bavi problemom nasilja u školi, koje je obavljeno putem anktenog upitnika za učenike, nastavnike, zaposlene u školi i roditelje učenika.
Istraživanje je sprovedeno kako bi se ispitalo koliko je škola bezbedno mesto u odnosu na osećaj sigurnosti učenika, na manje sigurna mesta u školi, na vreme dana kada je smanjen osećaj sigurnosti, stavove o obliku nasilja prisutnog u školi i stavova i mišljenja o školi kao bezbednom ili nebezbednom okruženju.
Ovo istraživanje bilo je veoma značajno i na teorijskom i praktičnom planu jer je ukazalo na postojeće stanje bezbednosti učenika u školi i pomoglo da se kroz predložene mere i aktivnosti unapredi bezbednost dece u školskom okruženju, ističe direktor Osnovne škole Djura Jakšić, Saša Vojnović.
«Zavod za javno zdravlje je radio anketu i ona je nama dosta pomogla. Generalno mi svake godine radimo upitnike i na nivou naše škole postoje dva tima, tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i poseban jedan tim koji se bavi opštom bezbednošću. Zapravo, mi stalno moramo da proveramo da li zaključci doneti prošle godine važe i sada. Većina toga važi, ali generacije se menjaju, postoje novi i razni oblici nasilja koje moramo stalno da pratimo i na taj način vršimo proveru sebe samih, odnosno šta smo to uradili, i upravo zbog toga svake godine organizujemo istraživanja», kaže Saša Vojnović, direktor Osnovne škole Djura Jakšić.
«Prošle godine imali smo analizu u kojoj su se i roditelji i nastavnici složili da je bezbednost dece jako ugrožena u popodnevnim časovima. Za prvih mesec dana, od kada smo uveli jednosmenski rad, mi imamo sjajne rezultate, jer tu opasnost više nemamo i imamo mnogo bolju organizaciju dok je dan i dok se vidi. Takodje, ovim načinom rada sinhronizovali smo rad policije, našeg školskog policajca i rad škole. Školski policijac je sada stalno prisutan, odnosno u vreme kada škola radi i kada su učenici u njoj, policajac je prisutan. Takodje, uvodjenjem jednosmenskog rada, mi sada možemo da povećamo i broj dežurnih nastavnika, što je isto jako bitno», istakao je Vojnović i dodao:
«Iako je ovakav način rada kod nas zastupljen tek mesec dana, moram priznati da imamo dobre rezultate».
Na osnovu istraživanja, škola Djura Jakšić u medjuvremenu sprovela je odredjene potrebne mere i aktivnosti. Pre svega vrši se edukacija učenika, roditelja i nastavnika o nasilju, ali i obuka svih kako reagovati u situacijama koje se prepoznaju kao nasilje. Zatim, intenzivirana je saradnja i razmena informacija između škole, Centra za socijalni rad i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali kako kaže direktor škole Saša Vojnović, nije uvek lako uspostaviti saradnju izmedju direktora škole, razrednog starešine, dece i roditelja i policije ili Centra za socijalni rad.
«Pre svega jako je bitan protokol o pojavi nasilnog ponašanja. Nasilje se može prijaviti na različite načine. Ne prijavljuje se samo usmeno, već se vode vrlo precizni zapisnici. Protokol je bitan kako bi učenici znali kome da se obrate, kako će to da kažu i kako će o tome da se vodi evidencija. I to je teži korak, jer se mora izgraditi poverenje učenika u instituciju, pre svega da se izgradi poverenje u školu. Takodje, roditlji su jako ključan faktor, jer nam se dešavalo da se dete za pomoć ne obrati školi, već roditelju. I upravo zato, ako već škola nema informaciju o nekom problemu, roditelj prijavljuje slučaj», navodi direktor i objašnjava:
«Na nama je onda da procenimo odredjeni problem i da uvidimo o čemu se radi. Prekršaji manjeg inteziteta i sam pravilnik o ponašanju u školi može da prepozna i takve probleme uglavnom rešavamo razgovorom učenika sa pedagogom ili psihologom. Medjutim, ako se radi o nekim težim prekršajima, naša škola u tom slučaju vodi razgovor sa akterima dogadjaja i roditeljima i otome se obavezno vodi zapisnik. Zapisnik je polazna tačka, jer sadrži mere šta smo mi kao škola preduzeli. Pre svega tu su pedagoške mere, koje upućuju na promenu ponašanja», kaže Saša Vojnović i ističe da je saradnja sa Centrom za socijalni rad izuzetno važna.
«Dešava se da se roditelj ne odazove na poziv škole. Mi onda to tumačimo da se roditelj ili staratelj ne stara o detetu na odgovarajući način. Zato je saradnja sa Centrom za socijalni rad bitna i moramo tesno sa njima da saradjujemo. Medjutim, moram priznati da postoje slučajevi u kojima treba brže reagovati. Neki slučajevi ne mogu da čekaju duže od tri dana, mora se reagovati odmah, jer problem ne može da trpi odlaganje. I tu negde jeste najveći problem, ako dodje do odlaganja procesa, a uglavnom se to dešava kada je neki nov slučaj u pitanju, tada razmena informacija za nas bude spora. Što se policije tiče, naša saradnja je dobra u smislu ako imamo problem i javimo policiji, oni su odmah tu. Ne dešavaju se često situacije u kojima je potrebno reagovanje policije, ali kada je to potrebno oni su odmah tu. Medjutim, dešavalo se da, zbog manjka policajaca u našoj Policijskoj upravi, naš školski policajac nije prisutan, a nama je u tom slučaju njegovo prisustvo bilo potrebno», objašnjava Vojnović.
Kako bi se zaštitila imovina škole, ali i povećala bezbednost učenika u njoj, u Osnovnoj školi Djura Jakšić u Zaječaru uveden je i video nadzor.
«Uz pomoć donacija, ali i roditelja naših djaka mi smo uspeli da postavimo video nadzor, i sada u našoj školi imamo 64 kamere», kaže direktor Vojnović i dodaje da je uvodjenjem video nadzora i bezbednost učenika podignuta na viši nivo.
«Imali smo slučaj nasrtaja i tada nam je kamera bila potrebna. Ona je i neka vrsta preventivne mere i pruža osećaj nadzora svega onoga što se u školi dešava, a to je itekako bitno. Znamo da tehnologija napreduje i naša ideja je umrežavanje škola i jednog centra gde bi se možda kroz Policijsku upravu mogle dobiti informacije da u svakom trenutku naš sistem i sistem svih škola u gradu bude spojen na jedan sistem».
U Osnovnoj školi Đura Jakšić postoje dva tima, tim za bezbednost učenika i tim za zaštitu učenika od zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja učenika.
Prema rečima pedagoga, Snežane Zekavice, uloga timova je pre svega da povećaju bezbednost učenika u školi i da utiču na usvajanja pravila ponašanja i pravila komunikacije.
„Aktivnosti tima za bezbednost učenika baziraju se na fizičko osiguranje učenika. Oni zapravo brinu o tome kakvo je dvorište, da li su saobraćajnice dobro obezbedjene oko škole i da li postoje saobraćajni znaci koji ukazuju da je škola u blizini. Što se tiče tima za zaštitu učenika od zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja njihove aktivnosti obuhvataju preventivne i kurentivne aktivnosti. Članovi ovog tima su stručni saradnici škole koji zajedno sa zaposlenima u školi organizuju aktivnosti“, kaže Snežana Zekavica, psiholog i objašnjava:
„Preventivne aktivnosti su zapravo aktivnosti usvajanja pravila ponašanja, pravila komunikacije poštovanja i samopoštovanja drugih. Kurativne aktivnosti nastupaju kada se nasilje već dogodi. U tom slučaju dete se obraća ili razrednom starešini ili dežurnom nastavniku koji zajedno sa detetom dolaze u stručnu službu, gde nastavnik popunjava prijavu za nasilno ponašanje. Potom se kontaktira direktor, a na razgovor se zatim zovu roditelji, dete žrtva i dete koje je počinilo nasilje, kao i deca koja su tom činu prisustvovala. O tome se vodi zapisnik i nakon saslušanja direktor vodi razgovor sada u prisustvu stručnih saradnika i predočava im aktivnosti koje će škola preduzeti“.
„Stručna služba nakon toga, dete za koje se ispostavi da je počinilac nasilja, uključuje u pojačan vaspitni rad. Zapravo, u narednih mesec dana dete se pojačano nadzire, sa njim se rade aktivnosti u smislu poštovanja i usvajanja pravila, vežba se samokontrola.Takodje, odredjene aktivnosti dobija i roditelj ili staratelj učenika kao i odeljenski starešina i ostali nastavnici“, kaže Zekavica.
Postoje i slučajevi kada je jako teško pozvati dete na promenu ponašanja, jer dete koje ispoljava negativno ponašanje je takav vid ponašanja usvojilo na žalost u porodici.
“Dešava se da je takav obrazac ponašanja jedini koji dete zna, upravo to da odgovori nasiljem na neku njemu neprijatnu situaciju, neprijatno osećanje. Prosto to je njegova reakcija. Zato sam ja od prošle godine krenula da radim sa decom tehnike i pravila asertivne komunikacije, komunikacije samopoštovanja i poštovanja drugih”, navodi Zekavica.
Prošle godine Ministarstvo prosvete je školama prosledilo priručnik na osnovu koga se u školi Đura Jakšić realizuju radionice koje se bave elekronskim nasiljem.
„To je novi vid nasilja, koji je sve popularniji i prisutniji u medijima. Te radionice realizuju nastavnici, članovi tima za nasilje zlostavljanje i zanemarivanje deteta, ali naravno i stručni saradnici“, objašnjavaju u školi i dodaju da imaju i vršnjački tim u okviru kojeg su upravo deca, odnosno učenici starijih razreda, vođe radionica na kojima oni razgovaraju o akutnim problemima u školi“, dodaje Zekavica.
„Sve je na interakciji sa učenicima i razgovoru, odnosno navođenju na to da je od svih ponuđenih reakcija ponašanja najbolja asertivna komunikacija, odnosno samopoštovanje i poštovanje drugih“, zaključuje Zekavica.
Projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja
Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
