Poslednjeg dana 32. Festivala „Dani Zorana Radmilovića „, u okviru pratećeg programa, u sali Pozorišta održan je javni čas „Mi znamo, a vi?“ studenata treće godine Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Irfana Mensura i asistenta Srđana Ivanovića.
Prema rečima Mensura, ovde na ovom festivalu, publika je do sada imala priliku da vidi mnogo velike glumce na sceni, njihovu glumu, dodelu nagrada ali ono što publika zapravo ne zna jeste kako se postaje glumac ili glumica i na to su dobili odgovor na javnom času.
“Ja sam pokazao šta ja lično radim sa svojom klasom na drugoj godini, naravno ne sve jer bi nam za to bili potrebni sati, ali smo skratili pokazivanje tih vežbi zbog dubine i obima, prilaska, kako bi se napravio lik jer na drugoj godini studenti počinju da rade likove i karaktere, po programu svuda na svim akademijama u svetu. U prvom delu, počeli smo sa imitacijom koju ja lično ne volim jer nikada nisam bio dobar imitator, ali ima glumaca koji su sjajni imitatori, bez obzira da li je u pitanju imitacija glasom ili pokretom“, rekao je Mensur.
Nakon 15. godina, koliko radi kao profesor glume, Mensur je došao do zaključka da je važno raditi imitacije da bi se student glume oslobodili, da oslobode telo i glas i da se otvore. Da pokažu da im ništa ne smeta i da budu sarkastični u odnosu na imitaciju.
“Meni ne treba imitacija da bi se publika smejala već da oni pokažu koliko su se oslobodili. U drugom delu, kada zaboravljamo imitaciju, ostavljamo je iza sebe, pokazali smo kako gradimo neke likove, tako da je publika videla kako se na neki način postaje vrlo ozbiljan glumac ili glumica. Ovo je jedna opširna priča a suština je u tome da ovi ljudi koji treba da postanu glumci imaju mnogo stepenica da prođu i pređu da bi došli do nekih , za mene kao profesora nadam se velikih rezultata”, ističe Mensur.
