Jedan od najukrašenijih elemenata narodne nošnje Knjaževca i istočne Srbije su čarape dvopređno pletene starom tehnikom za izradu čarapa od domaće vune, uz korišćenje pet igala, kojom se dve niti (pređe) različite boje prepliću tako da formiraju dvopređni ornament, odnosno šaru i predstavljaju pravi primer narodne umetnosti. Umeće i veština dvopređnog pletenja upisani su na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, na predlog Zavičajnog muzeja Knjaževac u saradnji sa Opštinom Knjaževac.
Za izradu dvopređnih čarapa koristi se pet igala, a pletenje čarape počinje od vrha stopala, što je, ujedno, i najzahtevniji deo, preko prstiju, pete i gornjeg dela čarape (gornjišta).
Svaki par čarapa je jedinstven, ukrasni elementi daju im posebnost, a imali su i simboliku, odnosno prenosili poruke. Odlikuje ih bogatstvo kolorita, šara i ornamenata, a najčešće boje vune su crvena i crna. Ove čarape su dokaz da su žene u prošlosti pravile umetnička dela.
Veština dvopređnog pletenja čarapa je deo „živog nasleđa“ koje se, prenošenjem sa generacije na generaciju, i dalje praktikuje u istočnoj Srbiji – u oblasti Timoka, na području opština Knjaževac, Zaječar, Svrljig i Sokobanja. Zbog svog značaja ovo umeće i veština upisani su na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Tokom 2020. i 2021. godine, Etnografski muzej u Beogradu je realizovao izložbu „Ornamentalna baština – dvopređne čarape Srbije“, autorke muzejske savetnice Dušice Živković, na kojoj su predstavljeni etnografski predmeti i građa iz zbirki Etnografskog muzeja i Zavičajnog muzeja Knjaževac iz ugla „živog nasleđa“, a praktikovanje dvopređnog pletenja danas, predstavljeno je putem fotografija, video-materijala, ali i aplikacije za mobilne uređaje i grafičkih animacija, kako bi dodatno zainteresovalo današnju publiku.
Prostor knjaževačkog Etno centra, namenjen za prezentaciju predmeta koji oslikavaju kulturno nasleđe Knjaževca i istočne Srbije, među kojima su i dvopređno pletene čarape, nalazi se u samom centru ove lepe varoši.
Svakako, kada posetite Zavičajni muzej i uronite u fascinantnu prošlost ovog prelepog kraja, ne propustite da pogledate etnografsku zbirku dvopređnih čarapa, proglašenu spomenikom kulture, sa 675 predmeta i jedinstvenim albumom sa 240 crteža.
Znanje o kulturnoj baštini temelj je njenog očuvanja, a jedan od načina edukacije o lokalnoj i nacionalnoj baštini jesu radionice za mlade kojima se u Knjaževcu posvećuje velika pažnja.
Letnja škola tradicionalnih zanata — mesto gde ruke stvaraju, a stari majstori prenose znanje novim generacijama, održana je i ove godine u Ravni. Bila je to prilika da polaznici Škole tradicionalnih zanata steknu ovog oktobra prva znanja, ili nadograde postojeća, u oblasti grnčarstva, pletenja i tkanja. Nova generacija mladih polaznika sa puno radoznalosti i entuzijazma učila je tajne starih veština, spajajući prošlost i budućnost u najlepšem mogućem obliku – kroz stvaranje rukama.
Čuvanje i negovanje tradicije najvažnija misija Udruženja „Izvor“
Kulturno nasleđe Knjaževca već više od dve decenije čuva i na pravi način prezentuje Udruženje za negovanje tradicije „Izvor” u Knjaževcu, a predsednica ovog udruženja Ljiljana Mihajlović podseća da je čuvanje i negovanje tradicije svog zavičaja, svoje zemlje, zadatak svih nas.
„To je najvažnija misija udruženja poput našeg. Da bi ta misija bila uspešna potrebni su ljudi sa svešću da nema većeg zadatka od onog da za naraštaje koji dolaze sačuvate pesmu, nošnju, igru, tradicionalne instrumente, način života i govor svog naroda. „Izvor“ je pun upravo takvih ljudi“, navodi Ljiljana Mihajlović.
Naime, grupa umetnika i entuzijasta je u Knjaževcu 2005. godine ozvaničila osnivanje Udruženja za negovanje tradicije „Izvor“. Njegovi članovi, od 16 do 75 godina, različitih su profesija i interesovanja, a vraćaju se iskonskim vrednostima i različitim aktivnostima, izložbama, revijama i brojnim drugim programima, nastoje da podsete i ukažu na Knjaževac, prelepu varoš duge, i još uvek vitalne tradicije.
Pored umetnika, članovi Udruženja „Izvor“ su i ljudi koji nastoje da očuvaju poeziju na dijalektu, ali ono po čemu je ovo udruženje široj javnosti najprepoznatljivije su modeli, odnosno haljine koje nose. Predstavljanje kolekcija je sinonim za „Izvor“, više od bilo čega drugog, ali su sve druge aktivnosti dovele da su i haljine i način njihove prezentacije ovakvi kakvi jesu. Udruženje okuplja decu svih uzrasta, od osnovnoškolskog, preko srednjoškolkog, do studenata. Nastupi na gradskim i opštinskim događajima se podrazumevaju, pozivi stižu iz svih krajeva Srbije, ali i iz Bugarske i Rusije.
Udruženje „Izvor“ je dobitnik velikog broja nacionalnih i internacionalnih nagrada, a svoje ciljeve, kažu, uspevaju da ostvare zahvaljujući podršci lokalne samoupave, koja maksimalno, finansijski i na svaki drugi način nastoji da pomogne.
Važnu ulogu u očuvanju i negovanju tradicije ima i Kulturno-umetničko društvo „Kolo“ iz Knjaževca, koje je velikim koncertom u maju prošle godine obeležilo pola veka folklora u ovoj lepoj varoši. „Kolo“ je osnovano 2006. godine sa namerom da okupi decu i mlade i nauči ih da čuvaju tradiciju, narodne igre i pesme knjaževačkog kraja. Dobitnik je mnogih priznanja, a na repertoaru ima 18 koreografija. Među njima su Igre iz Knjaževca, odnosno Torlačke igre.
Da je folklor mnogo više od igre, čuvar identiteta i tradicije, znaju članovi ovog ansambla, koji na pravi način prezentuju kulturno nasleđe Knjaževca i istočne Srbije.
Kulturno nasleđe Knjaževca je temelj identiteta, veza između prošlosti i budućnosti ovog dela istočne Srbije i poziv na zajedničku brigu o onome što je ostavljeno za naredne generacije. Istraživanja, očuvanje i predstavljanje tog nasleđa znače više od muzejske postavke: to je aktivan proces povezivanja zajednice, posetioca i vremena koje je iza nas. Ako Knjaževac bude spreman da i dalje vrednuje, štiti i živi u skladu sa tim nasleđem, može postati primer kako lokalno bogatstvo može biti globalno prepoznato.
Sadržaj je objavljen u okviru projekta Knjaževac – Otkrijte skriveno blago. Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine Knjaževac.