Povodom Dana zaječarskog Arhiva i 77 godina od osnivanja ove ustanove, u Istorijskom arhivu ,,Timočka krajina“ Zaječar, u saradnji sa Arhivističkim društvom Srbije, otvorena je izložba pod nazivom „Arhivi Srbije“. Ova izložbena postavka, na 36 izložbenih panoa, javnosti predstavlja rad arhivskih ustanova u Republici Srbiji kroz njihovu najdragoceniju arhivsku građu i priče o istorijatima.
Svečanosti su prisustvovali Dejan Antić, državni sekretar Ministarstva kulture, koji je otvorio izložbu, predstavnici arhiva iz Niša, Čačka, Prokuplja, Vranja, predstavnici Eparhije timočke kao i brojni poštovaoci rada Arhiva.
Ministarstvo kulture je u zadnjih 15 godina uložilo preko 26 miliona dinara u razne projekte koje je realizovao Arhiv u Zaječaru, a bilo ih je preko 46.
„Ova izložba pokazuje rad naših arhiva u punom sjaju. Za ovih 77 godina u Istorijskom arhivu ,,Timočka krajina“ urađeno je puno toga i treba im odati priznanje. Nema istorije bez dokumenata, a nema istorijskih dokumenata bez istorijskog arhiva i zato su nam istorijski arhivi veoma važni. Mnogo toga je nestalo tokom prethodnih godina, a naročito tokom krvavih ratova koji su vođeni na ovim prostorima, a mislim i na Prvi i na Drugi svetski rat, kada je dosta toga izgorelo tokom bombardovanja. Da nam se ne bi slične stvari dešavale moramo da vodimo računa o arhivima, o arhivskim depoima, o infrastrukturi koja je potrebna i neophodna za rad arhiva. I Ministarstvo kulture po tom pitanju pruža kamsimum. Samo prošle godine arhivu ,,Timočke krajine“ ministarstvo je pomoglo sa preko 2 i po miliona dinara, a tako će biti i ove godine, konkursi su u toku i ja očekujem da će neki od projekata dobiti podršku, a svi su ozbiljni, u šta sam imao priliku da se lično uverim. Pomoći ćemo dalji rad Arhiva u Zaječaru, rad svih arhiva pa i Arhivističkog društva Srbije koje ovom izložbom na pravi način predstavlja ono što arhivi u Srbiji rade“, istakao je Antić.
Istorijski arhiv u Zaječaru osnovan je 1948. godine a počeci su bili skromni. U dve prostorije u današnjoj zgradi Narodnog muzeja bile su jedna kancelarija i arhivski depo, a sve poslove obavljao je samo jedan zaposleni arhivista. Danas u značajno povoljnijim okolnostima arhiv u Zaječaru čuva četiri hiljade dužnih metara arhivske građe koja predstavlja nezamenljivog svedoka bogate i burne prošlosti istočne Srbije
„Dan Arhiva obeležavamo radno ovom izložbom. Kad prođe godina obično sumiramo rezultate a mi smo zadovoljni onim što smo u prošloj godini radili. Realizovali smo nekoliko projekata ministarstva, puno se radilo na zaštiti građe van arhiva, imali smo akciju prikupljanja fotografija starih Zaječaraca, zaštita arhivske građe na terenu i u depou. Puno je izdatih uverenja., projekata, rešavanja zahteva građana, svega onoga za šta i postojimo. Zahvalnost kolegama kojih nema više, onima koji su u penziji i sadašnjim kolegama koji intenzivno rade. Ovaj posao treba da se voli, traži puno entuzijazma, a mi bez građana svoj posao nebi mogli da radimo. Čuvamo istoriju Timočke krajine, a istorija je i kod naših građana pa apelujemo da dokumenta, fotografije i sve ono što imaju iz starijeg perioda ostave na čuvanje i obradu Istorijskom arhivu. Mnogo toga se i publikuje, unazad 12 godina publikovano je preko 50 knjiga koje govore o istoriji Timočke krajine“, rekao je Velibor Todorov, direktor Istorijskog arhiva u Zaječaru.
Digitalizacija je ono na čemu se konstantno radi već desetak godina, dokumentacije ima preko četiri kilometara pa će biti potrebno vreme da se sve digitalizuje. Prvo su skenirana najvažnija dokumenta pa građani dosta toga već mogu da pogledaju.
